О ПЕСМИ »УНУТРАШЊЕ МОРЕ« УРСУЛЕ К. ЛЕ ГВИН
Кључне речи:
научнофантастична поезијаСажетак
У свом експериментално обликованом, композитном колаж–роману Стално се враћајући кући (1985) Урсула К. Ле Гвин нам је дала овај дивни пример научнофантастичне поезије. Анализа показује варљиву шкртост версификације, граматичку структуру која сугерише статични поглед на живот, употребу глагола бити увек као главног, очигледно хотимична одступања од граматике, што све сугерише једноставност (налик на индијанску) народа Кеш, њихову скромност у спартанском достојанству кратких, конкретних, солидних исказа о једноставним фактима; такође и феминистичку визију младих жена као прибежишта која дају безбедност и рођење, а мушкараца као минијатурних створења која се понизно примичу. Геолошко потонуће централних делова Северне Америке ауторка је искористила као социолошко оружје да потуче мушку, индустријску, наоружану, тр жишну, интензивну цивилизацију.
Референце
Neil Barron, Anatomy of Wonder, A Critical Guide to Science Fiction, Third Edition. R. R. Bowker Company, New York, 1987.
Gwyneth Jones, http://homepage.ntlworld.com/gwynethann/LeGuin.htm , text 20: »No Man’s Land: Feminised Landscapes in the Utopian Fiction Of Ursula Le
Guin«, www.boldasloveco.uk
