Пријаве прилога

Услови за предају прилога

Као део поступка пријаве прилога, аутори су дужни потврдити складност прилога који пријављују са свим следећим ставкама. Ауторима који се не придржавају ових смерница пријаве могу бити враћене.

• Радови треба да буду достављени електронски, у прилогу (Word, пожељно у
  формату .rtf, могуће и у формату .doc и, ако користите Word 2010 или новији (не
  2007) формату .docx), на електронску адресу редакције Наслеђа: nasledje@kg.ac.rs,
  заједно са потписаном Изјавом аутора у PDF формату.
  Изјава аутора је гаранција поштовања обавезе према научним и етичким
  принципима:
  - Радови достављени уредништву ради објављивања у часопису Наслеђе
  морају представљати резултат сопствених истраживања и не смеју
  кршити ауторска права или права било које треће стране.
  - У радовима се морају поштовати сва правила и позитивне праксе цитирања
  и референцирања извора и секундарне литературе (не сме бити
  плагијаризма у било ком облику).
  - Радови не смеју бити претходно објављени у било којој другој
  публикацији под било којим другим насловом, нити у сличном нити у мало
  измењеном облику, те не смеју бити претходно објављени на неком другом
  језику.
  - Ако је чланак био изложен на скупу у виду усменог саопштења, податак о
  томе треба да буде наведен у посебној напомени, при дну прве стране
  чланка.
  - Радови не смеју бити предати ради објављивања било којој другој
  публикацији у земљи или иностранству док уредништво
• Дужина рукописа: сугерисана дужина рукописа је између 10 и 15 страница (4500-6000 речи).
• . Формат: фонт: Times New Roman; величина фонта: 12; размак између редова: Before: 0; After: 0; Line spacing: Single.
• Параграфи: формат: Normal; први ред: увучен First Line: 0,5 (1,27).
• Име аутора: Наводе се име(на) аутора, средње слово и презиме(на). Име и презиме домаћих аутора увек се исписује у оригиналном облику (ако се пише латиницом – са српским дијакритичким знаковима), независно од језика рада. Функција и звање аутора се не наводе.
• Назив установе аутора (афилијација): Непосредно испод имена и презимена наводи се званични назив и седиште установе у којој је аутор запослен, а евентуално и назив установе у којој је аутор обавио истраживање. У сложеним организацијама наводи се укупна хијерархија (од пуног регистрованог назива до
  унутрашње организационе јединице – универзитет, факултет, центар / одсек / катедра). Ако је аутора више, мора се, назначити из које установе потиче сваки од аутора.
• Контакт подаци: Електронску адресу / адресе аутор(и) ставља(ју) у напомену при дну прве странице чланка.
• Језик рада и писмо: Језик рада може бити енглески, српски, руски, немачки, француски или неки други eвропски, светски или словенски језик, раширене употребе у међународној филолошкој комуникацији. Ипак, радови из англофоне филологије морају бити на енглеском језику. Писмо на којем се штампају радови на српском језику јесте ћирилица.
• Наслов: Наслов треба поставити центрирано и написати великим словима.
• Апстракт: Апстракт треба да садржи циљ истраживања, методе, резултате и закључак. Треба да има од 100 до 250 речи и да стоји између заглавља (наслов, имена аутора и др.) и кључних речи, након којих следи текст чланка. Апстракт је на српском или на језику чланка. [Техничке пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 10; размак између редова – Before: 0; After: 0; Line spacing: Single; први ред – увучен First line: 0,5 (1,27)]
• Кључне речи: Број кључних речи не може бити већи од 10, и оне се дају непосредно након апстракта. [Техничке пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 10; први ред – увучен аутоматски (Col 1).]
• Навођење (цитирање) у тексту: Начин позивања на изворе у оквиру чланка мора бити консеквентан од почетка до краја текста. Захтева се следећисистем цитирања:
  ... (Ivić 2001: 56–63)..., / (в. Ivić 2001: 56–63)..., / (уп. Ivić 2001: 56–63)... / М. Ивић (2001:56–63) сматра да...[наводнике и полунаводнике обележавати на следећи начин: „” / ’‛ ]
• Напомене (фусноте): Напомене могу садржати мање важне детаље, допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима итд., али не могу бити замена за листу референци (види под 16), нити могу заменити горе захтевани начин навођења (цитирања) у тексту (види под 13).
• Листа референци (литература): Цитирана литература обухвата по правилу библиографске изворе (чланке, монографије и сл.) и даје се искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе референци. Литература се наводи на крају рада, пре резимеа. Референце се наводе латиницом и исписују на доследан начин, абецедним редоследом. Референце изворно публиковане ћирилицом или неким другим писмом могу се (иако то није неопходно и није препоручљиво) након обавезног латиничног облика (у који се такве референце морају транслитеровати), према у даљем тексту наведеним примерима, са назнаком [orig.], навести у свом оригиналном облику.
  Ако се више библиографских јединица односе на истог аутора, оне се хронолошки постављају. Референце се не преводе на језик рада. Саставни делови референци (ауторска имена, наслов рада, извор итд.) наводе се на следећи начин:
  [за књигу]
  Јаkоbsоn 1978: R. Јаkоbsоn, Оglеdi iz pоеtikе, Bеоgrаd: Prоsvеtа. [orig.] Јакобсон 1978: Р. Јакобсон, Огледи из поетике, Београд: Просвета.
  [за чланак]
  Rаdоvić 2007: B. Rаdоvić, Putеvi оpеrе dаnаs, Krаguјеvаc: Nаslеđе, 7, Krаguјеvаc, 9–21. [orig.] Радовић 2007: Б. Радовић, Путеви опере данас, Крагујевац: Наслеђе, 7, Крагујевац, 9–21.
  [за прилог у зборнику]
  Rаdоvić-Теšić 2009: М. Rаdоvić-Теšić, Kоrpus srpskоg јеzikа u kоntеkstu sаvrеmеnih јеzičkih rаzdvајаnjа, u: М. Kоvаčеvić (rеd.), Srpski јеzik, knjižеvnоst, umеtnоst, knj. I, Srpski јеzik u upоtrеbi, 3 Krаguјеvаc: Filоlоškо-umеtnički fаkultеt, 277–288. [orig.] Радовић-Тешић 2009: М. Радовић-Тешић, Корпус српског језика у контексту савремених језичких раздвајања, у: М. Ковачевић (ред.), Српски
  језик, књижевност, уметност, књ. I, Српски језик у употреби, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 277–288.
  [за радове штампане латиницом]
  Biti 1997: V. Biti, Pojmovnik suvremene književne teorije, Zagreb: Matica hrvatska.
  [за радове на страном језику – латиницом]
  Lajons 1970: J. Lyons, Semantics I/II, Cambridge: Cambridge University Press.
  [за радове на страном језику – ћирилицом]
  Plоtnjikоvа 2000: А. А. Плотникова, Словари и народная культура, Москва: Институт славяноведения РАН.
  Радове истог аутора објављене исте године диференцирати додајући a, b, c или а, б, в, нпр.: 2007a, 2007b или 2009a, 2009б.
  Ако има два аутора, навести оба презимена, нпр.: Simić, Оstојić; ако их има више: после првог презимена (а пре године) додати et al или и др.
  Ако није прво издање, ставити суперскрипт испред године, нпр.: Lič ²1981: G. Leech, Semantics, Harmondsworth etc.: Pinguin Books.
  [Техничке пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 11; размак између редова – Before: 0; After: 0; Line spacing: Single; први ред: куцати од почетка, а остале увући аутоматски (Col 1: опција Hanging, са менија Format)]
  Поступак цитирања докумената преузетих са Интернета:
  [монографска публикација доступна on-line]
  Презиме, име аутора. Наслов књиге. ‹адреса са интернета›. Датум преузимања.
  Нпр.: Veltman, K. H. Augmented Books, knowledge and culture. ‹http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d.›. 02.02.2002.
  [прилог у серијској публикацији доступан on-line]
  Презиме, име аутора. Наслов текста. Наслов периодичне публикације, датум периодичне публикације. Име базе података. Датум преузимања.
  Нпр.: Du Toit, A. Teaching Info-preneurship: student’s perspective. ASLIB Proceedings, February 2000. Proquest. 21.02.2000.
  [прилог у енциклопедији доступан on-line]
  Име одреднице. Наслов енциклопедије. ‹адреса са интернета›. Датум преузимања.
  Нпр.: Tesla, Nikola. Encyclopedia Britannica. ‹http://www.britannica.com/EBchecked/topic/588597/Nikola-Tesla ›. 29. 3. 2010.
• Резиме: Резиме рада јесте у ствари апстракт или проширени апстракт на енглеском језику (искључиво на енглеском). Ако је језик рада енглески, онда је резиме обавезно на српском или неком од словенских или светских језика (осим енглеског). Резиме се даје на крају чланка, након одељка Листа референци
  (литература). Превод кључних речи на језик резимеа долази после резимеа.
  [Техничке пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 11;
  размак између редова – Before: 0; After: 0; Line spacing: Single; први ред – увучен аутоматски (Col 1).]
• Биографија: У биографији, коју треба слати као засебан фајл (Word, формати .doc или .docx), која не треба да прелази 250 речи, навести основне податке о аутору текста (година и место рођења, области интересовања, референце публикованих књига).