РУГОН-МАКАРОВИ, МАЛО, ПУНО, СТРАСТВЕНО... ДО ЛУДИЛА!
Кључне речи:
Naturalisme, positivisme, hérédité, dégénérescence, folie meurtrièreСажетак
Натурализам, који је обележио читаву француску књижевност с краја XIX века и који је утицао на велики број европских романописаца, Емил Зола је јасно дефинисао као писање које спаја фикцију и науку. Више није ствар у томе да се свет замишља онаквим какав бисмо желели да буде, већ да се објективно опише онаквим какав јесте, са свим његовим лепотама и страхотама; далеко од романтичарског јунака, натуралистички протагониста може да буде неуротичан, душевно поремећен или погођен убилачким лудилом.
Често повезиван са позитивизмом, овај покрет је такође потхрањен и савременим медицинским истраживањима у области физиологије и психологије. Обиље открића до којих су дошли Дарвин, Проспер, Ликоо или Клод Бернар, које је обележило 50-те године XIX века, представља драгоцен извор за књижевност која жели да анализира све оно изопачено и препредено што људски ум каткад може да има. У двадесет књига Ругон-Макарових, генеалогију ове породице пажљиво испитује романописац који проучава сваки фиктивни лик онако како би лекар дијагностиковао неки клинички случај; он ту подробно анализира сваки случај лудила, делиријума или нервног поремећаја с циљем да на романескном свету примени различита савремена истраживања. Тако роман постаје лабораторија у којој се проучавају патолошки узроци и ефекти, који су узнемирујући у мери у којој су реалистични.
Референце
Darwin Charles, De l’ Origine des espèces, Belgique, Marabout Université, 1973.
Lombroso Cesare, La Femme criminelle et la prostituée, Grenoble, édition Jérôme Million, 1991.
Zola Émile, Thérèse Raquin (1867), Paris, Garnier-Flammarion, 1970
Les Rougon-Macquart (1871-1893), Paris, Gallimard, Bibliothèque de La Pléiade,1964.
Ouvrages critiques:
Becker Colette, Lire le Réalisme et le Naturalisme, Paris, Dunod, collection Lettres Supérieures, 1998.
„Zola et Lombroso. À propos de La Bête humaine“, Les Cahiers naturalistes, n° 80, 2006.
Best Janice, Expérimentation et Adaptation: Essai sur la méthode naturaliste d’ Emile Zola, Paris, Librairie José Corti, 1986.
Brunetière Ferdinand, Le Roman naturaliste, Paris, Calman-Levy, 1883.
Cabanès Jean-Louis, Le Corps et la maladie dans les récits réalistes (1866-1893), Paris, Klincksieck,1991.
Dhurout E., Claude Bernard, sa vie, son oeuvre, sa philosophie, Paris, Presses universitaires de France, 1947.
Hamon Philippe, Le Personnel du roman: le système des personnages dans les Rougon-Macquart d’ Emile Zola,Genève, éditions Droz, 1983.
Mitterand Henri, Zola et le naturalisme, Paris, Presses universitaires de France, Que sais-je ? 1986.
L’ Illusion Réaliste, Paris, Presses universitaires de France, 1993.
Rigoli Juan, Lire le délire: aliénisme, rhétorique et littérature en France au XIX ème siècle ( préface de Jean Starobinski), Paris, Fayard, 2001.
Segalen Victor, Les Cliniciens ès-lettres, Montpellier, Fata Morgana, 1980.
Roman du crime, dirigé par Jean-Louis Backès, Paris, Didier Erudition, CNED, 1998.
