ПОЈАМ ИНЕРЦИЈЕ СЛУХА
Кључне речи:
солфеђо, звукСажетак
Аутоматизми у солфеђу могу да дају два опречна исхода: жељен (тачан) и нежељен (са грешком, где се аутоматизам претвара у инерцију слуха). Инерција слуха настаје на основу мање-више несвесне процене вероватноће даљих збивања у музичком току, а на основу узорка информација које особа поседује, тј. досадашњег искуства. Инерција слуха према томе представља ефекат стереотипних очекивања који бива изневерен у сусрету са објективно другачијом визуелном или слушном дражи (нотним текстом или звуком).
Вероватноћа хоће ли доћи до деловања инерције слуха у великој мери зависи од особености самог музичког садржаја, где су најопаснији примери који на први поглед или слушање делују предвидиво. Са друге стране, општи и индивидуални звучни модели (међу којима смо утврдили постојање регресије на до и регресије на I ступањ), који могу да доминирају у фонду музичких утисака, заједно са непажњом, представљају идеалну подлогу за појаву инерције слуха.
За појаву којом се овај текст бави, међу различитим гешталт законима опажања, најзаслужнији су закон најмање акције и закон континуитета Пандан инерцији слуха представља интонативна будност којој се стално стреми током процеса усмеравања развоја музичког слуха.
Референце
– Огњеновић, Предраг, Психологија опажања, Научна књига, Београд, 1992.
– Островский, Арон Лъвович, Очерки по методике теории музыки и солъфеджио, Музгиз, Москва, 1954.
– Поповић, Боривоје, Интонација, Универзитет уметности, Београд, 1992.
– Ројко, Павел, Психолошке основе интонације и ритма, Музичка академија и Кроациа концерт, Загреб, 1982.
– Рот, др Никола, Општа психологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1981.