ХРИШЋАНСКО-ВИЗАНТИЈСКЕ ОСНОВЕ И КОСОВСКИ КОРЕНИ У СВЕТОЈ ЕЛЕГИЈИ ДРАГИШЕ БОЈОВИЋА

Аутори

  • Снежана Башчаревић Универзитет у Приштини, Учитељски факултет у Лепосавићу

Кључне речи:

Д. Бојовић, Света елегија, Косово и Метохија, хришћанство, Византија, религија, онтологија

Сажетак

Рад осветљава културну традицију Косова и Метохије на примеру збирке песама Света елегија Драгише Бојовића. Бојовић припада кругу песника који су сигурно закорачили у српску поезију Косова. Анализа песама указујe на мотиве хришћанства и завичаја, који су послужили као везивна нит између словенског и византијског света. Трага се за нацртом за симбиозу хришћанства, косовског тла и књижевности који је косовскометохијску стварност претворито у метафору, симбол, стих. Закључено је да је Драгиша Бојовић свој песнички флуид, своју лирику и лични доживљај претворио у велику слику, у општу ствар и широко кретање, али да ово певање има и другу релацију: то је унутрашње усмерење где он опште претвара у лирско. Трагедију косовског поднебља пратио је средњовековним сликама, религиозном интонацијом, као најприкладнијим метафоријским смислом. Бојовић је овом збирком песама обележио савремену косовску стварност, савремену књижевност и обновио традиционалне форме византијске и српске културе.

Author Biography

Снежана Башчаревић , Универзитет у Приштини, Учитељски факултет у Лепосавићу

Снежана С. Башчаревић
Рођенa 1977. Доктор књижевних наука, доцент за предмет Књижевност на Учитељском факултету у Лепосавићу. Ангажована је и на извођењу Master наставе на истом факултету. На ДУНП-у од школске 2006/07 – 2008/09. одржавала је наставу по позиву. Била је уредник издавачке делатности ЈП Стари Колашин (2000 – 2002), члан уредништва листа Хвосно (2000 – 2006), а данас је активни члан Књижевног друштва Косова и Метохије и УКС. У научној и стручној периодици, зборницима радова са научних скупова, те у књижевним часописима публиковала је више од 30 студија, огледа, реферата, расправа и критика (Књижевна историја, ЛМС, Стил, Градина, Узданица, Свеске, Баштина, Детињство). Аутор је монографије Легенде и симболи у Андрићевим романима („Филип Вишњић“, 2008) и збирке песама Караванџија („Хвосно“, 2010).

Референце

Бахтин 1982: М. Бахтин, Теорија романа, Љубљана: Цанкаријева заложба. Булгаков 1991: С. Булгаков, Православље, Нови Сад: МС.
Евдокимов 1992: П. Евдокимов, Од смрт ка животу, Београд: Источник, 1, Београд, 52-65.
Егерић 1999: М. Егерић, Дечанска звона или песништво имагинативне осетљивости, Нови Сад: ЛМС, јануар-фебруар, Нови Сад, 78-92.
Елиаде 1996: М.Елијаде, Водич кроз светске религије, Београд: Народна књига /Алфа.
Зорић 2006: П. Зорић, Исидора Секулић о косовском завету и други есеји, Београд: СКЗ.
Јеротић 2004: В. Јеротић, Човек и његов идентитет, Београд: Арс либри.
Михајловски 1934: В. Михајловски, Библијско-богословски речник, Ниш: Просвета.
Радуловић 2008: М. Радуловић, Књижевност и теологија, Источно Сарајево, Београд: Институт за књижевност и уметност /Православни богословски факултет.

Downloads

Објављено

26.06.2011

Како цитирати

Башчаревић , С. (2011). ХРИШЋАНСКО-ВИЗАНТИЈСКЕ ОСНОВЕ И КОСОВСКИ КОРЕНИ У СВЕТОЈ ЕЛЕГИЈИ ДРАГИШЕ БОЈОВИЋА. Наслеђе, 8(17), 219–229. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/332