ОНОМАСИОЛОШКО ПОЉЕ „ПРЕНОСА ВЛАСНИШТВА“ У ФРАНЦУСКОМ

Сажетак

У процесу преноса власништва учествују следећи актанти: A - давалац, B - прималац, C - предмет преноса, D - противвредност, E - трајање. Прва три актанта су обавезна за све глаголе који могу означити пренос власништва, а преостала два су обавезни само за неке глаголе, код других се евентуално могу појавити, док су код неких искључени. Могућа су три типа односа између прва два актанта: A → B, A ← B и A ↔ B. Актант А је увек експлицитан у активним конструкцијама, пошто је субјекат глагола. Он поседује значењско обележје /живо/, али може означавати и колектив. Актант B може бити имплицитан. У зависности од глагола, он је индиректна или директна допуна, најчешће објекат. Означава /живо/, али и институције. Актант C је најчешће директни објекат, но може бити и препозиционални објекат. Означава референте из класе неживог или живог, конкретне или апстрактне. Може бити имплицитан. Актант D је допуна прилошког типа, веома широке семантичке екстензије. Актант Е је прилошка допуна за време. Последња два актанта су често имплицитни. Семантичка обележја која карактеришу ономасиолошко поље преноса власништва су: једносмерност и реципрочност, бесплатно или уз накнаду, заувек или привремено, законито или незаконито, добровољно или нерадо. Међу глаголима који означавају пренос власништва уочава се велики број неутрализација специфичних разлика, што доводи до појаве хиперонимије и синонимије.