ФАНТАЗИЈСКИ ПРИНЦИП У КАРНЕВАЛИМА

Аутори

  • Јелена Арнаутовић Универзитет у Приштини, Факултет уметности у Косовској Митровици; Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности

Кључне речи:

фантазија, карневал, M. Бахтин, импровизација, имагинација, трансгресија, субверзија, несвесно, комуникација, Гребенац

Сажетак

Рад је настао као резултат истраживања видова и начина испољавања фантазијског принципа у једном културолошком и уметничком феномену као што је карневал, са циљем да се одговори на питање у којим облицима карневала је фантазијски принцип више изражен и зашто. На основу предавања др Тијане Поповић Млађеновић, на курсу за студенте докторских студија Универзитета уметности у Београду Феномен фантазије у уметности, издвојене су основне одлике по којима се уобичајено одређује фантазија, како у уметности, тако и у свеукупној области људског деловања. Са полазиштем да се у карневалима (схваћеним на начин на који их је интерпретирао Михаил Бахтин) могу уочити различити нивои и облици и стваралачке и рецептивне фантазије, у раду су установљене и поступно анализиране тачке пресека фантазијског и карневалског принципа: импровизација, сједињавање разнородног, кршења правила и норми, слобода, континуитет, протицање, незавршеност и стална промена, игра, промена идентитета и трансгресија, свет фантастичног, несвесно и интуинтивно и свет снова, асоцијативно и симболичко, стваралачко и креативно и комуникација. Истраживање је показало и да су функције фантазијског принципа у карневалима бекство из свакодневице, субверзија општеприхваћених вредности и стварање осећања заједништва. Као посебна студија случаја анализиран је карневал у Гребенцу који је, као архаичнији облик карневала са израженом склоношћу ка слободи, игри и имрповизацији, задржао веома чврсту везу са фантазијским принципом. С друге стране, модернизовани облици карневала у којима постоји подела на учеснике и публику и у којима је акценат на скупоценим костимима и маскама, губе везу и са фантазијом и са некадашњом суштином карневала те постају превасходно туристичке манифестације.

Референце

Бахтин 1978: M. Bahtin, Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse, Beograd: Nolit.

Bakhtin, Mikhail. Wikipedia. http://en.wikipedia.org/wiki/Mikhail_Bakhtin. 21. 5. 2011.

Драгићевић Шешић, Драгојевић 2004: M. Dragićević Šešić, S. Dragojević, Interkulturna medijacija na Balkanu, Sarajevo: Oko.

Ђорђевић 1997: J. Đorđević, Političke svetkovine i rituali, Beograd: Dosije, Signatura.

Фиск 2001: Dž. Fisk, Popularna kultura, preveo Zoran Paunović, Beograd: Clio.

Марјановић 2011: В. Марјановић, На крају и на почетку карневал, Београд: Етнографски музеј у Београду.

Поповић Млађеновић 2008: Т. Popović Mlađenović, Improvisation as a call for communication, Beograd: New Sound: International Magazine for music, 32, II/2008, Beograd, 24-31.

Поповић Млађеновић 2011: Т. Поповић Млађеновић, Предавања са курса Феномен фантазије у уметности одржаног у летњем семестру 2011. године на Универзитету уметности у Београду.

Ристивојевић 2009: М. Ристивојевић, Бахтин о карневалу, Београд: Етноатнрополошки проблеми, год. 4, св. 3, Београд, 197-210.

Ворен 2008: Ј. R. Warren, Improvising music/improvising relationships: musical improvisation and inter-relational ethics, Beograd: New Sound: International Magazine for music, 32, II/2008, Beograd, 117-125.

Downloads

Објављено

30.06.2012

Како цитирати

Арнаутовић, Ј. (2012). ФАНТАЗИЈСКИ ПРИНЦИП У КАРНЕВАЛИМА. Наслеђе, 9(21), 125–139. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/469