СИНТАКСИЧКА ФУНКЦИЈА КОМПАРАТИВА У СРПСКОМ И НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ
Кључне речи:
компаратив, граматикаСажетак
Компаратив као категоријално обележје показују како придеви тако и прилози, уколико семантички спадају у категорију релативних – особина коју потврђују и српски и немачки језик; синтаксичка функција им је примарно детерминисана семантиком; уколико компаратив означава ОСОБИНУ варијабле X, он има функцију предикатива, субјекатског или објекатског; по правилу се он у овој функцији јавља уз копулативне глаголе. Назначена функција се на најлепши начин очитује у српском у коме адјектив-компаратив носи флексију; у случају да компаратив означава ОСОБИНУ варијабле X као њену модификацију ван говорног чина, он има функцију атрибута; у оба језика адјектив-компаратив стоји у препозицији у односу на величину на коју се односи, по правилу именицу, има флексију и спада синтаксички у категорију додатка; ако пак адјектив-компаратив означава ОСОБИНУ варијабле X као додатно секундарно обележје варијабле X без њеног референцијалног одређења, компаратив, по правилу адјектив-компаратив, има функцију апозитива; у односу на варијаблу X, именицу или заменицу, апозитив може стајати дислоциран, најчешће у постпозицији, мада ни препозиција није искључена; случајеви у којима компаратив као семантички предикат уз одређене глаголе истовремено фунгира и сам као једна од варијабли глагола указују на његову адвербијалну функцију у виду допуне, а ова семантички може спадати у категорију: Dsit, Ddir, Dmod, Deksp; у српском језику у овој функцији фунгирају искључиво адверби (адјектив-деривати или симплекси), у немачком пак адјективи без флексије, ређе прилози; предуслов – заједнички генуссем; ако компаратив као носилац одређеног семантичког предиката изражава истовремено и сам додатну модификацију предиката ОСОБИНА варијабле X, он има функцију атрибута уз адјектив; у српском језику се овај јавља као адвербком-паратив, у немачком као адјектив-компаратив, без флексије; у случају да компаратив (адјектив или адверб) стоји као модификатор уз глагол не дотичући његову аргументско-предикатску структуру, реч је о адвербијалној функцији као глаголском додатку.
Референце
- Eisenberg, Peter (1989): Grundriss der deutschen Gramatik. Stuttgart.
- Engel, Ulrich (1988): Deutsche Grammatik. Heidelberg.
- Engel, Ulrich (1994): Syntax der deutschen Gegenwartssprache. Berlin.
- Engel, Ulrich (1999): Deutsch-polnische kontrastive Grammatik. 2 Bde. Heidelberg.
- Engel, Ulrich (2004): Neues zur DVG. In: Convivium (= Germanistisches Jahrbuch). Bonn. 193-222.
- Heidolph, K-E et al (1981): Grundzüge einer deutschen Grammatik. Berlin.
- Helbig, Gerhard/Buscha, Joachim (1972): Deutsche Grammatik. Ein Hanbuch für den Ausländerunterricht. Leipzig.
- Helbig, Gerhard (1992): Probleme der Valenz – Kasustheorie. Tübingen.
- Helbig, Gerhard/Buscha, Joachim (2005): Deutsche Grammatik. Ein Handbuch für den Ausländerunterricht. Neubearbeitung. Berlin/München/Wien/ Zürich/New York.
- Ковачевић, Милош (2003): Граматичке и стилистичке теме. Бања Лука.
- Meier, Cecile (2001): Multihead Compararatives and Result Clause Constructions with “Split Antecedents”. In: Fery, Caroline/Sternefeld, Wolfgang (Hgg.): Audiatur Vox Sapientiae. A Festschrift for Arnim von Stechow. Berlin. 348-372.
- Motsch, Wolfgang (1965): Syntaks des deutschen Adjektivs. Studia gramatica III. Berlin.
- Motsch, Wolfgang (1999): Deutsche Wortbildung in Grundzügen. Berlin/New York.
- Мразовић, Павица/Вукадиновић, Зора (1990): Граматика српско-хрватског језика за странце. Нови Сад.
- Petronijević, Božinka (1983):Pronomen und Pronominalphrase im Deutschen und Serbo-kroatischen. In: Kontrastivne studije Instituta za strane jezike i književnosti. Novi Sad. 51-91.
- Petronijević, Božinka (1986): Valenz der Verben der propositionalen Einstellung im Deutschen und Serbo-kroatischen. In: Kwartalnik neofilologiczny, XXXIII, 3.Warszawa. 339-345.
- Петронијевић, Божинка (2003): Адјективизација глаголског прилога са дашњег – нова тенденција у српском језику – промишљања једног германисте. У: Српски језик, бр.8/1-2, год. VIII. Београд. 197-207.
- Raabe, Horst (1979): Apposition. Untersuchungen zum Begriff und zur Struktur der Apposition im
Französischen und Englischen (=Tübinger Beiträge zur Linguistik, Bd.119). Tübingen.
- Sprouse, Rex A./Roehrs, Dorian/Wermter, Joachim (2002): The difference between desto und umso: Some mysteries of the German comparative correlative. In: Interdisciplinary Journal for Germanic Linguistics and Semiotic Analysis. 7. 15-25.
- Stassen, Leon (2001): Comparative constructions. In: Haspelmath, Martin/König, Ekkerhard/Oesterreicher, Wulf/Raible, Wolfgang (Hgg.): Sprachtypologie und sprachliche Universalien. Ein internationales Handbuch.2 .Halbband. Berlin/New York. 993-998.
- Thurmair, Maria (2001): Vergleiche und Vergleichen. Eine Studie zur Form und Funktion der Vergleichskonstruktionen im Deutschen. Tübingen.
- Zifonun, Gisela et al (1997): Grammatik der deutschen Sprache. 3 Bde. Berlin/ New York.
- Zimmermann, Ilse (1987): Zur Syntax von Komparativkonstruktionen. In: Birwisch, M./Lang, E. (Hrsg.): Grammatische und konzeptuelle Aspekte von Dimensions-Adjektiven. 1-28, studia gramatica XXVI + XXVII. Berlin/New York. 993-998.
