ТУМАЧЕЊА ТЕРМИНА ʽСЛОБОДА’ У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ МЛАДОГ ПИЈАНИСТЕ

Аутори

  • Сања Пантовић Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Кључне речи:

слобода, пијаниста, васпитно-образовни процес, интерпретацијa

Сажетак

Супериорност у клавирској техници која пружа пуну уметничку слободу свакој индивидуи је крајњи резултат до кога треба да дођемо у пијанизму. У овом раду ћемо истражити тумачења термина ʽслобода’ којa се користе у васпитно-образовном процесу младог пијанисте. Упоређивање са дефиницијoм појмa ʽслобода’ руског педагога K. D. Ušinskog (K. Д. Ушинский), допринеће сагледавању могућности његовог тумачења у педагошком деловању на развој целовите личности и музичких способности младог пијанисте. Као и у сваком сегменту живота, у раду на клавирском делу слобода је условљена претходним васпитањем и образовањем. Слободан избор инструмента који ће дете свирати условљен је интересом за звуке, развијеном у предшколском узрасту. Анализом инструменталних могућности клавира и елемената у настави клавира које представља наука о методици (уметничка представа музичког дела, ритам, тон, клавирска техника), прецизираће се коришћење термина ʽслободa’ у овој активности. Слобода у формирању уметничке представе музичког дела (садржај) условљена је нивоом развоја маште. уметничка представа музичког дела условљава слободу у раду на ритму и тону. Стицање свирачких навика (клавирска техника) је условљено разумевањем садржаја композиције и претходним степеном слободе извођачког апарата. Слободним избором метода рада и програма у настави клавира, наставник различите индивидуалности води ка истом циљу. Постизање врхунских резултата у области пијанизма је детерминисано степеном слободе у примени наведених елемената кроз чин интерпретације, који одражава индивидуу и њено претходно васпитање и образовање.

Референце

Andreis 1968: J. Andreis, Vječni Orfej, Zagreb: Školska knjiga.

Đurković Pantelić 1998: М. Đurković-Pantelić, Metodika muzičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta, Šabac: Viša škola za obrazovanje vaspitača, аrt studio.

Gadamer 2010: H. G. Gadamer, Vaspitanje, to je vaspitati sebe, Beograd: Dosije.

Hofman 1986: J. Hofman, Sviranje na klaviru, odgovori na pitanja o sviranju na klaviru, Knjaževac: Nota.

Кvaščev 1969: P. Кvaščev, Razvijanje kritičkog mišljenja kod učenika, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije.

Liberman 2001: Ј. Liberman, Rad na usavršavanju klavirske tehnike, Beograd: Novi dani.

Мarković 1966: Ž. Marković, Dečje radne I kulturne navike, Kragujevac: Radnički univerzitet – Centar za društveno-političko i ekonomsko obrazovanje.

Мihelis 1992: V. Mihelis, Prvi časovi mladog pijaniste, Novi Sad: Koldata.

Neigauz2 2005: H. Neigauz, O umetnosti sviranja na klaviru, Beograd: Studio Lirica.

Pantović 2012: S. Pantović, Skripta iz metodike nastave klavira, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu.

Plavša 1961: D. Plavša, Moje dete i muzika, Beograd: Narodna knjiga.

Šobajić 2003: D. Šobajić, Dušan Trbojević – portret umetnika, Novi Sad: Matica srpska.

Timakin 1984: Е. M. Timakin, Vaspitanje pijaniste, Beograd: Savez društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije.

Ušinski 1957: K. D. Ušinski, Čovek kao predmet vaspitanja, Sarajevo: Izdavačko preduzeće „Veselin Masleša”.

Žlebnik 1970: L. Žlebnik, Opšta istorija školstva i pedagoškoh ideja, Beograd: Naučna knjiga.

Downloads

Објављено

30.11.2015

Како цитирати

Пантовић, С. (2015). ТУМАЧЕЊА ТЕРМИНА ʽСЛОБОДА’ У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ МЛАДОГ ПИЈАНИСТЕ. Наслеђе, 12(31), 335–346. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/735