ПРОБЛЕМ АНАЛИТИЧКОГ ПРИСТУПА МУЗИЦИ СЕРГЕЈА ПРОКОФЈЕВА

Аутори

  • Невена Ј. Вујошевић Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Кључне речи:

музички израз, индивидуализација стила, индивидуализација аналитичког приступа, вођични принцип, увођење нових аналитичких симбола

Сажетак

Рад указује на неопходност индивидуализације аналитичког приступа у појединим стилским правцима ХХ века, како би се омогућила спознаја механизма иновације и пружио увид у интерне релације композиторовог хармонског језика. С тим у вези, јавља се и неминовност проналажења нових, адекватних, прокофјевских аналитичких симбола.

Author Biography

Невена Ј. Вујошевић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Невена Вујошевић рођена је 1980. године у Београду. Дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду 2004. године, на Одсеку за Општу музичку педагогију, из области Хармонија са хармонском анализом, са темом Особености хармонског језика Сергеја Прокофјева. Од 2005. године сарадник је на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, у својству асистента-приправника, на предметима Музички облици и Вокална литература, а од 2006. године и на предмету Хармонија са хармонском анализом. Објављивала је текстове из области музичке теорије и анализе. Тренутно у оквиру последипломских магистарских студија на Факултету музичке уметности у Београду, пише рад под називом Сергеј Прокофјев – проблем аналитичког приступа.

Референце

1. Гаккель, Леонид Евгеньевич, „С. С. Прокофьев (1891–1953)”, в: Фортепианная музыка ХХ века, Советский композитор, Ленинград, 1990, вт. изд, 196–229.
2. Dalhaus, Karl, Estetika muzike, prevela Vera Stojić, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1992.
3. Денисов, Э, „Сонатная форма в творчестве Прокофьева”, в: В. Блок (сост), С. С. Прокофьев – Статьи и исследования, Музыка, Москва, 1972, 165–184.
4. Despić, Dejan, Opažanje tonaliteta, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1981.
5. Malaev, Garun, „Svrha analitičke tehnike“, u: Mirjana Živković, Ana Stefanović i Miloš Zatkalik (red), Zbornik katedre za teorijske predmete. Muzička analiza 1, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 2004, 136–153.
6. Мазель, Л, Проблемы классической гармонии , Музыка, Москва, 1972.
7. Мазель, Л, Функциональная школа (Гуго Риман), www.mushar.ru, јануар, 2007.
8. Орджоникидзе, Г, Фортепианные сонаты Прокофьева, Государственное музыкальное издательство, Москва, 1962.
9. Полонский, Виктор Григорьевич, „Восмая соната для фортепиано С. Прокофьева”, в: Ю. Г. Ястребов (ред), Методические записки по вопросам музыкального образования и воспитания, Издательство Дальневосточного университета, Владивосток, 1985, 98–106.
10. Riemann, Hugo, Skizze einer neuen Methode der Harmonielehre, Breitkopf & Härtel, Leipzig, 1880.
11. Riemann, Hugo, Handbuch der Harmonielehre, Breitkopf & Härtel, Leipzig, 1898.
12. Слонимский, Сергей Михайлович, Симфонии Прокофьева, Музыка, Москва – Ленинград, 1964.
13. Тараканов, Михаил Евгеньевич, „Прокофьев и некоторые вопросы совремонного музыкального языка”, в: В. Блок (сост). С. С. Прокофьев – Статьи и исследования, Музыка, Москва, 1972, 7–36.
14. Тараканов, Михаил Евгеньевич, Симфония и инструментальный концерт в русской советской музыке, Советский композитор, Москва, 1988.
15. Тер-Мартиросян, Тигран Георгиевич, Некоторые особенности гармонии Прокофьева, Музыка, Москва – Ленинград, 1966.
16. Финкельштейн, И, „Об оркестровой полифонии Прокофьева на материале Largo шестой симфонии”, в: В. Блок (сост). С. С. Прокофьев – Статьи и исследования, Музыка, Москва, 1972, 216–258.
17. Hanson, Lawrence and Elisabeta, Prokofiev. The Prodigal Son – An introduction to his life and work in Three Movements, Cassell, London, 1964.

Downloads

Објављено

31.10.2007

Како цитирати

Вујошевић, Н. Ј. (2007). ПРОБЛЕМ АНАЛИТИЧКОГ ПРИСТУПА МУЗИЦИ СЕРГЕЈА ПРОКОФЈЕВА. Наслеђе, 4(7), 131–142. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/96