ГРАЂЕЊЕ БОШЊАЧКОГ ЕТНОНАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА СТВАРАЊЕМ БОСАНСКОГ ЈЕЗИКА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И САНЏАКУ 1993–2007.
Кључне речи:
Balkans, ex-Yugoslavia, Bosnia and Herzegovina, Serbia, Croatia, Sandžak, Montenegro, Serbo-Croat language, Bosnian language, Boshnjak identity, sociolinguisticsСажетак
Овај рад представља део обухватније студије која се бави проучавањем фактора који стоје иза распада бивше Југославије и фазама кроз које је процес пролазио, а коју је објавио Универзитет у Вилњусу (Vilnius University Press) 2006. године под насловом: „Социолингвистички аспект распада бивше Југославије и питање српске националности“. Предмет истраживања овог рада је анализа процеса одвајања бошњачког етнонационалног идентитета (од српског, хрватског и црногорског) применом технике „лингвистичког инжењеринга/лингвистичке хирургије“ на процес формирања једног независног бошњачког језика (независно од српског/црногорског и хрватског) као националног језика Босне и Херцеговине и јужнословенских муслимана из Санџака (некадашњих говорника заједничког српскохрватског језика). Крајњи циљ овог рада је да се открију/представе начини на које су најразличитији елементи лингвистичког диверзитета у склопу некадашњег срп- скохрватског језика „амблематизовани“ и како су као своја обележја преузели етнонационални и политички идентитет муслиманских бошњака и једне мултикултуралне Босне и Херцеговине и Санџака у периоду од 1993. (када је први пут уведен појам званичног бошњачког етнонационалног идентитета) све до дана данашњег.
Референце
„Letter of May 31st, 1737“, Jeremiah Milles’s Letters to the Bishop of Waterford, British Library Add., MS 15,774.
A. V. J. Fine, „The Medieval and Ottoman Roots of Modern Bosnian Society“, Mark Pinson (ed.), The Muslims of Bosnia-Herzegovina. Their Historic Development from the Middle Ages to the Dissolution of Yugoslavia, Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, 1996, 1–21.
A. Кюннап, В. Лефельдт, С. Н. Кузнецов (eds.), Микроязыки, языки, интеръязыки. In honorem professori Alexandro D. Dulicenko, Tartu University Press: Tartu, 2006.
Alija Izetbegović, The Islamic Declaration: A Programme for the Islamization of the Muslim Peoples, Sarajevo, 1990 (reprinted from 1970).
Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Zajedničko ministarstvo finansija, № 6687/Bosna i Hercegovina, 1880.
Bisera Turkovic, Bosnia and Herzegovina in the Changing World Order, Saraj-Invest: Sarajevo, 1996.
http://www.bosnianlanguage.com
Isaković A., Rječnik karakteristične leksike u bosanskome jeziku, Svjetlost: Sarajevo, 1993.
Ivan Božić, Sima Ćirković, Milorad Ekmečić, Vladimir Dedijer, Istorija Jugoslavije, Prosveta: Beograd, 1973.
John B. Allcock, Explaining Yugoslavia, Columbia University Press: New York, 2000.
M. Pacić, „Prosvetna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini“, Jugoslovenski narodi pred Prvi svetski rat, Beograd, 1967.
Mark Pinson (ed.), The Muslims of Bosnia-Herzegovina. Their Historic Development from the Middle Ages to the Dissolution of Yugoslavia, Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, 1996.
Mavro Orbini, De regno Sclavorum, Pesaro, 1601.
Milan Moguš, A History of the Croatian Language: Toward a Common Standard, Nakladni Zavod Globus: Zagreb, 1995.
Miloš Okuka, „O osamostaljivanju hrvatskog književnog jezika“, A. Кюннап, В. Лефельдт, С. Н. Кузнецов (eds.), Микроязыки, языки, интеръязыки.
In honorem professori Alexandro D. Dulicenko, Tartu University Press: Tartu, 2006, 226–241.
Miloš Okuka, Eine Sprache – viele Erben. Sprachpolitik als Nationalisierungsinstrument in Ex-Jugoslawien, Klagenfurt, 1998.
Noel Malcolm, Bosnia a Short History, Macmillan: London, 1994.
Paul Ritter, Croatia rediviva: Regnante Leopoldo Magno Caesare, Zagreb, 1700.
Pavao Ritter Vitezović, Oživjela Hrvatska, Zagreb, 1997.
Petar Guberina, Krunoslav Krstić, Razlike između hrvatskoga i srpskoga književnog jezika, Matica hrvatska: Zagreb, 1940.
R. D. Greenberg, „Dialects and Ethnicity in the Former Yugoslavia: The Case of Southern Baranja (Croatia)“, The Slavic and East European Journal, vol. 42, № 4, winter 1998, 710–722.
R. D. Greenberg, „The Politics of Dialects among Serbs, Croats and Muslims in the former Yugoslavia“, East European Politics and Societies, No. 10, 1996, 393–415.
Ranko Bugarski, Jezik u kontekstu, Beograd, 1997.
Robert J. Donia, John Fine, Bosnia and Herzegovina: A Tradition Betrayed, Columbia University Press: New York, 1994.
S. Halilović, Gnijezdo lijepih riječi. Pravilno-nepravilno. Sarajevo, 1996.
S. Halilović, Pravopis bosanskog jezika, Sarajevo, 1996.
Simpozij o bosanskom jeziku [Zbornik radova], Bihać, 7. – 8. IX 1998, Sarajevo, 1999.
Sito Sučić, „The Fragmentation of Serbo-Croatian into Three New Languages“, Transition, No. 29, 1996, 10–16.
Stephen Barbour, Cathie Carmichael, Language and Nationalism in Europe, Oxford University Press: New York, 2000.
Susan L. Woodward, Balkan Tragedy. Chaos and Dissolution after the Cold War, The Bookings Institution: Washington, D.C., 1995.
Vinko Pribojević, De origine successibusque Slavorum, Zagreb, 1951 (Venice 1532).
Vladislav B. Sotirović, „The Idea of Greater Croatia in the Seventeenth Century“, Statehood Beyond Ethnicity: Comparative and Trans-National Perspectives in Europe, conference proceeding, Flemingsberg, near Stockholm, 2003, 150–189.
Wyn Jones, G. (ed.), Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States, Europa: London, 1997.
Владимир Дворниковић, Карактерологија Југословена, Просвета: Београд, 2000 (reprint from 1939).
Владислав Б. Сотировић, Социолингвистички аспект распада Југославије и српско национално питање, Vilnius University Press: Vilnius, 2006.
Иван Вуковић, Лазо М. Костић, Истина/Чија је Босна, Добрица књига: Нови Сад, 1999 (reprint from 1911/1955).
Лазо М. Костић, Наука утврђује народност Б-Х муслимана, Добрица књига: Србиње-Нови Сад, 2000.
Миленко М. Вукићевић, Знаменити Срби муслимани, ННК: Београд, 1998.
Павле Ивић, „Миграције балканских Словена у светлости лингвистичке географије“, Павле Ивић, Изабрани огледи I. О словенским језицима и
дијалектима, Просвета: Ниш, 1991, 239–269.
Павле Ивић, „Развој књижевног језика на српскохрватском језичком подручју“, Павле Ивић, О језику некадашњем и садашњем, БИГЗ
Јединство: Београд–Приштина, 1990, 87–140.
Петар Милосављевић, Систем српске књижевности, Требник: Београд, 2000.
Радојчић, Српска историја Мавра Орбинија, Београд, 1950.
С. Танасић, „‘Босанска вила’ о српском језику“, Јужнословенски филолог, № LV I/1–2, Београд, 2000, 1161–1168.
A. V. J. Fine, „The Medieval and Ottoman Roots of Modern Bosnian Society“, Mark Pinson (ed.), The Muslims of Bosnia-Herzegovina. Their Historic Development from the Middle Ages to the Dissolution of Yugoslavia, Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, 1996, 1–21.
A. Кюннап, В. Лефельдт, С. Н. Кузнецов (eds.), Микроязыки, языки, интеръязыки. In honorem professori Alexandro D. Dulicenko, Tartu University Press: Tartu, 2006.
Alija Izetbegović, The Islamic Declaration: A Programme for the Islamization of the Muslim Peoples, Sarajevo, 1990 (reprinted from 1970).
Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Zajedničko ministarstvo finansija, № 6687/Bosna i Hercegovina, 1880.
Bisera Turkovic, Bosnia and Herzegovina in the Changing World Order, Saraj-Invest: Sarajevo, 1996.
http://www.bosnianlanguage.com
Isaković A., Rječnik karakteristične leksike u bosanskome jeziku, Svjetlost: Sarajevo, 1993.
Ivan Božić, Sima Ćirković, Milorad Ekmečić, Vladimir Dedijer, Istorija Jugoslavije, Prosveta: Beograd, 1973.
John B. Allcock, Explaining Yugoslavia, Columbia University Press: New York, 2000.
M. Pacić, „Prosvetna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini“, Jugoslovenski narodi pred Prvi svetski rat, Beograd, 1967.
Mark Pinson (ed.), The Muslims of Bosnia-Herzegovina. Their Historic Development from the Middle Ages to the Dissolution of Yugoslavia, Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, 1996.
Mavro Orbini, De regno Sclavorum, Pesaro, 1601.
Milan Moguš, A History of the Croatian Language: Toward a Common Standard, Nakladni Zavod Globus: Zagreb, 1995.
Miloš Okuka, „O osamostaljivanju hrvatskog književnog jezika“, A. Кюннап, В. Лефельдт, С. Н. Кузнецов (eds.), Микроязыки, языки, интеръязыки.
In honorem professori Alexandro D. Dulicenko, Tartu University Press: Tartu, 2006, 226–241.
Miloš Okuka, Eine Sprache – viele Erben. Sprachpolitik als Nationalisierungsinstrument in Ex-Jugoslawien, Klagenfurt, 1998.
Noel Malcolm, Bosnia a Short History, Macmillan: London, 1994.
Paul Ritter, Croatia rediviva: Regnante Leopoldo Magno Caesare, Zagreb, 1700.
Pavao Ritter Vitezović, Oživjela Hrvatska, Zagreb, 1997.
Petar Guberina, Krunoslav Krstić, Razlike između hrvatskoga i srpskoga književnog jezika, Matica hrvatska: Zagreb, 1940.
R. D. Greenberg, „Dialects and Ethnicity in the Former Yugoslavia: The Case of Southern Baranja (Croatia)“, The Slavic and East European Journal, vol. 42, № 4, winter 1998, 710–722.
R. D. Greenberg, „The Politics of Dialects among Serbs, Croats and Muslims in the former Yugoslavia“, East European Politics and Societies, No. 10, 1996, 393–415.
Ranko Bugarski, Jezik u kontekstu, Beograd, 1997.
Robert J. Donia, John Fine, Bosnia and Herzegovina: A Tradition Betrayed, Columbia University Press: New York, 1994.
S. Halilović, Gnijezdo lijepih riječi. Pravilno-nepravilno. Sarajevo, 1996.
S. Halilović, Pravopis bosanskog jezika, Sarajevo, 1996.
Simpozij o bosanskom jeziku [Zbornik radova], Bihać, 7. – 8. IX 1998, Sarajevo, 1999.
Sito Sučić, „The Fragmentation of Serbo-Croatian into Three New Languages“, Transition, No. 29, 1996, 10–16.
Stephen Barbour, Cathie Carmichael, Language and Nationalism in Europe, Oxford University Press: New York, 2000.
Susan L. Woodward, Balkan Tragedy. Chaos and Dissolution after the Cold War, The Bookings Institution: Washington, D.C., 1995.
Vinko Pribojević, De origine successibusque Slavorum, Zagreb, 1951 (Venice 1532).
Vladislav B. Sotirović, „The Idea of Greater Croatia in the Seventeenth Century“, Statehood Beyond Ethnicity: Comparative and Trans-National Perspectives in Europe, conference proceeding, Flemingsberg, near Stockholm, 2003, 150–189.
Wyn Jones, G. (ed.), Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States, Europa: London, 1997.
Владимир Дворниковић, Карактерологија Југословена, Просвета: Београд, 2000 (reprint from 1939).
Владислав Б. Сотировић, Социолингвистички аспект распада Југославије и српско национално питање, Vilnius University Press: Vilnius, 2006.
Иван Вуковић, Лазо М. Костић, Истина/Чија је Босна, Добрица књига: Нови Сад, 1999 (reprint from 1911/1955).
Лазо М. Костић, Наука утврђује народност Б-Х муслимана, Добрица књига: Србиње-Нови Сад, 2000.
Миленко М. Вукићевић, Знаменити Срби муслимани, ННК: Београд, 1998.
Павле Ивић, „Миграције балканских Словена у светлости лингвистичке географије“, Павле Ивић, Изабрани огледи I. О словенским језицима и
дијалектима, Просвета: Ниш, 1991, 239–269.
Павле Ивић, „Развој књижевног језика на српскохрватском језичком подручју“, Павле Ивић, О језику некадашњем и садашњем, БИГЗ
Јединство: Београд–Приштина, 1990, 87–140.
Петар Милосављевић, Систем српске књижевности, Требник: Београд, 2000.
Радојчић, Српска историја Мавра Орбинија, Београд, 1950.
С. Танасић, „‘Босанска вила’ о српском језику“, Јужнословенски филолог, № LV I/1–2, Београд, 2000, 1161–1168.
Downloads
Објављено
30.06.2008
Како цитирати
Сотировић, В. Б. (2008). ГРАЂЕЊЕ БОШЊАЧКОГ ЕТНОНАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА СТВАРАЊЕМ БОСАНСКОГ ЈЕЗИКА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И САНЏАКУ 1993–2007. Наслеђе, 5(9), 53–69. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/125
Bрој часописа
Секција
Научни радови
