РЕСАВСКИ ПРАВОПИС У ПОВЕЉАМА КНЕЗА ЛАЗАРА И ПАТРИЈАРХА СПИРИДОНА
Кључне речи:
кнез Лазар, патријарх Спиридон, ресавски правопис, српске средњовековне повеље, последња четвртина XIV векаСажетак
У раду су истражене основне графијско-правописне одлике повеља кнеза Лазара и патријарха Спиридона из последње четвртине XIV века. Анализа је потврдила досадашња сазнања о коегзистенцији рашких и ресавских правописних норми у повељама из овог периода. Према типу правописа повеље кнеза Лазара и патријарха Спиридона подељене су на две групе – на оне у којима преовлађују одлике рашког правописа и на оне које су писане са мање или више елемената ресавског правописа. У првој групи налазимо обе Лазареве повеље Дубровнику, повељу светогорском манастиру Великој Лаври Св. Атанасија и повељу светогорском манастиру Св. Пантелејмона којом прилаже цркву у Хвосну. У овим повељама нормализоване су основне одлике рашког правописа. Једини изузетак представља ненормализовано обележавање гласовне секвенце [је].
Међу повељама из друге групе највише елемената ресавског правописа налази се у Лазаревој повељи властелину Црепу, што је и очекивано с обзиром на претпостављену хронологију настанка ове повеље (крај XIV века). Висок степен присуства особина ресавског правописа налази се и у повељама патријарха Спиридона и монаха Доротеја. Мешање рашких и ресавских норми одликује Лазареву повељу манастиру Св. Пантелејмона о прилогу челника Мусе и његове породице. Најмање особина ресавског правописа налази се у Лазаревим повељама манастиру Хиландару и властелину Обраду Драгосаљићу.
Референце
Ђорђић, Петар (1991). Историја српске ћирилице. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Јерковић, Вера (1980). Средњовековне ортографске школе код Срба. Југословенски семинар за стране слависте. XXXI: 19–29.
Јовићевић, Радојица (1992). Лична имена у старословенском језику. Београд: Филолошки факултет.
Младеновић, Александар (1980). Језик у повељама кнеза Лазара упућеним Дубровнику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. Нови Сад. XXIII/2: 47–82.
Мошин, Владимир (1963). Револуције у историји српског правописа. Библиотекар. Београд. XV/6: 465–475.
Недељковић, Олга (1965). Правопис ресавске школе и Константин Филозоф. Српска књижевност у књижевној критици. Стара српска књижевност: 467–475.
Недељковић, Олга (1967). Знаки ударениè в сербских доресавских рукописàх. Slavia. Praha. XXXVII. seš. 1: 24–32.
Недељковић, Олга (1971). Проблем рађања ресавског правописа и повеље из доба кнеза Лазара. О кнезу Лазару: 243–254.
Трифонов, Юрдан (1940). Сръбско-бугарска безюсова редакция в старата книжнина на южните Славяни. Македонски преглед, XII.
Трифонов, Юрдан (1943). Живот и дейност на Константина Костенецки. Списание на БАН : 223–292.
Vasmer, Max (1944). Die griechischen Lehnwörter im Serbokroatischen. Abhandlungen der Preußischen Akademie der Wissenschaften, Jahrgang 1944, Philosophisch-historisch Klasse, Nr. 3, Berlin.
RJA I–XXIII. Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1880–1882 – 1976.
Šetka, Jeronim (1940). Hrvatska kršćanska terminologija. Prvi dio: Hrvatski kršćanski termini grčkoga porijekla. Šibenik.