ДОК ЈА ПИШЕМ, ПОСТМОДЕРНА СЕ ДЕШАВА
Кључне речи:
субјективитет, логоцентризам, постмодерна, фрагментарност, читање, фикционалност, књижевностСажетак
Постмодерна се може сагледати као низ појединачних ауторских рефлексија и прихватити у спознаји да је управо у индивидуализму она релевантна и да су општости и универзалије за њу секундарне. Овакву слободу српска култура тешко ће поднети, посебно зато што су за њу тзв. епохалне и универзалне вредности одувек биле далеко изнад сваког субјективитета; штавише, српској култури дубински је страна идеја да мало и лично садрже велико и опште, пошто она прихвата само експлицитну грандиозност, очигледне синтезе, Смисао који се баш таквим и пред ставља! Опасност и апокрифност доживљаја израженог у наслову овога рада није у његовој привидној самоуверености, него најпре у свести о томе да је свако читање легитимно и да су стога различити начини рецепције (перцепције) подједнако валидни - јер, фрагментарно читање већ одавно је доминантније од читања (и памћења) целине и континуитета: дакле, у крајњој инстанци - која од 21. века постаје антипериодизацијска - постоји само индивидуално писање и индивидуална перцепција написаног, а сваки колективни аспект уметности и духовности исказује се као лажан и привремен.