РЕАЛИЗАМ У ПИКАРСКИМ РОМАНИМА GUZMÁN DE ALFARACHE МАТЕА АЛЕМАНА И HISTORIA DE LA VIDA DEL BUSCÓN ФРАНСИСКА ДЕ КЕВЕДА
Кључне речи:
реализам, подражавање, веродостојност, фиктивни светови, Матео Алеман, Франсиско де Кеведо, шпански пикарски романСажетак
У уводном делу рада аутор разматра појам реализма и његову вишезначност, те могуће везе са другим књижевно-теоријским терминима релевантним за тему студије. Реализам није само обликовао бројне теоријске системе важних књижевних школа и читавих периода историје књижевности, већ представља основну константу целокупне књижевности, чије прве теоријске контуре проналазимо у Аристотеловом принципу подражавања. Бавећи се проблемом реализма у пикарском роману, а у складу са постојећом критичком литературом посвећеној овом питању, аутор издваја одређене типове реализма (realismo genético, reаlismo consciente или realismo formal, reаlismo dogmático o de desengaño). Иако је у европској, шпанској али и светској књижевној критици устаљено мишљење да пикарски роман представља реалистички ток књижевности, са извесношћу се само може говорити о „реалистичким тенденцијама“ и „елементима реализма“ у пикарском роману. Осим тежње ка истинитости, ка животној веродостојности у оквирима старе формуле подражавања природе, аутобиографске форме, приповедања у првом лицу, реалних топонима и географских одредница, веродостојност се овде огледа у тежњи да се човек прикаже онаквим какав заиста јесте, с циљем да се читаоцима укаже на негативне стране људске природе, да би се оне на време детектовале или отклониле. У завршном делу студије аутор закључује да критичари до сада нису инсистирали на проблему граница реализма у пикарском роману, будући да се реализам сматра конститутивним елементом шпанске књижевности. Ако бисмо морали да се одлучимо за само један квалитет који би шпанску књижевност током векова одвојио од осталих националних књижевности, највероватније бисмо морали признати и сложити се да је то реализам и реалистички књижевни поступак.
Референце
Алеман 2003: M. Alemán, Guzmán de Alfarache, Edición de Florencio Sevilla Arroyo, Madrid: Debolsillo.
Бланко Агинага 1957: C. Blanco Aguinaga, Cervantes y la picaresca. Notas sobre dos tipos de realismo, Nueva Revista de filología hispánica, vol. 11. 3/4, pp. 313-342.
Ваљес Калатрава 2008: J. R. Valles Calatrava, Teoría de la narrativa. Una perspectiva sistemática, Madrid: Iberoamericana/Frankfurt: Vervuert. Виљануева 2004: D. Villanueva, Teorías del realismo literario, Madrid: Biblio-teca Nueva.
Гаридо Ардила 2008: J. A. Garrido Ardila, El género picaresco en la crítica literaria, Madrid: Biblioteca Nueva.
-----2009:---, La novela picaresca en Europa, 1554-1753, Madrid: Visor Libros. Гаридо Домингес 2007: A. Garrido Domínguez, El texto narrativo, Madrid: Editorial Síntesis.
Гарсија Пејнадо 1998: M. A. García Peinado, Hacia una teoría general de la novela, Madrid: Arco Libros.
Гонсалес 1992: M. M. González, La ficción dentro de la ficción en El Buscón de Quevedo, <http://cvc.cervantes.es/obref/aih/pdf/11/aih_11_5_008.pdf> (04.11.2007)
Дијас 1972: S. Díaz (ed.), La picaresca, La Habana: Instituto cubano del libro. Каретер и Моло 1983: F. L. Carreter y M. Molho, Lecturas del Buscón: entre el ingenio y la sátira social, in: Bruce W. Wardropper (coordinador), Historia y crítica de la literatura española, Vol. 3 (Siglos de oro: barroco), al cuidado de Francisco Rico, Barcelona: Editorial Crítica, 493-500.
Кеведо 2000: F. de Quevedo, La vida del Buscón llamado Don Pablos, Edición de Domingo Ynduráin, Madrid: Cátedra, Letras Hispánicas.
------2003: Ф. де Кеведо, Животопис пустолова по имену Дон Паблос, Превод са шпанског, предговор и напомене Радивоје Константиновић, Београд: Српска књижевна задруга.
Компањон 2001: А. Компањон, Демон теорије, Превод с француског Милица Козић, Владимир Капор и Бранко Ракић, Нови Сад: Светови. Лешић 2008: З. Лешић, Теорија књижевности, Београд: Службени гласник.
Лукић 1968: С. Лукић, Предговор, in: О реализму, приредио Света Лукић, Београд: Просвета, 5-13.
Мелетински 2009: Ј. М. Мелетински, Увод у историјску поетику епа и романа, Београд: ЦКЗ.
Милосављевић 2000: П. Милосављевић, Методологија проучавања књижевности, Београд: Требник.
Нимајер 2008: K. Neimeyer, El ser de un pícaro el sujeto deste libro. La Primera parte de Guzmán de Alfarache, in: Meyer-Minnemann, Klaus y Schilickers, Sabine (eds.), La novela picaresca (concepto genérico y evolución del género – si-glos XVI y XVII), Madrid: Iberoamericana, Frankfurt: Vervuert, 77-116. Паркер 1971: A. A. Parker, Los pícaros en la literatura (la novela picaresca en España y Europa, 1599-1753), Madrid: Editorial Gredos.
Педраса Хименес и Родригес Касерес 1980: F. B. Pedraza Jiménez y M. Ro-dríguez Cáceres, Manual de literatura española, Vol. 3 Barroco: Introducción, prosa y poesía, Tafalla: Cénlit Ediciones.
Рико 2000: F. Rico, La novela picaresca y el punto de vista. Barcelona: Seix Barral.
Родригес Каћо 2009: L. Rodríguez Cacho, Manual de historia de la literatura española (vol. 1 siglos XIII-XVII), Madrid: Castalia.
Стојановић 1995: Ј. Стојановић, «Поговор», in: Живот Лазарчића са Тормеса, његове згоде и незгоде, Београд: Лапис, 69-77.
Шефер 2001: Ж.-М. Шефер, Зашто фикција?, Превод с француског Владимир Капор и Бранко Ракић, Нови Сад: Светови.