ИЗРАЖАВАЊЕ ХИПОТЕЗЕ У ФРАНЦУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. ОПШТИ ПОГЛЕД
Кључне речи:
syntaxe, hypothèse, proposition conditionnelle, français, serbeСажетак
Иако француски и српски језик припадају истој језичкој породици, они користе различита граматичка средства за изражавање хипотезе што не чуди будући да припадају различитим језичким групама. Било да је смештена у садашњост, будућност или прошлост, било да је реална, потенцијална или иреална, хипотеза се у француском језику, у начелу, увек може увести истим конектором – si, док се назнаке везане за време у које је хипотеза смештена дају у виду глаголских облика и временских локализатора. Избор конектора si са хипотетичком вредношћу блокира употреба појединих француских глаголских облика. У српском језику, дистинкција између реалне, потенцијалне или иреалне хипотезе уводи се већ на нивоу конектора који омогућавају или блокирају употребу појединих глаголских облика. Случајеви у којима два језика употребљавају исте глаголске облике за изражавање хипотезе своде су, у начелу, на ситуације у којима је хипотеза посматрана као реална у садашњости или у будућности. За обликовање других типова хипотетичких структура, два језика употребљавају различите глаголске облике. Ипак, поједине иреалне или потенцијалне хипотезе могу се наћи у истоветним глаголским формама у оба језика, али у том случају у француском језику губи се конектор si, нестаје субординиране реченичне структуре, а добија се систем од две јукстапониране клаузе.
Референце
Guillaume 1929: G. Guillaume, Temps et verbe. Théorie des aspects, des modes et des temps, Paris: Champion.
Imbs 1968: P. Imbs, L’emploi des temps verbaux en français moderne, Essai de grammaire descriptive, Paris: Klincksieck.
Katičić 1984-85: R. Katičić, Vrste pogodbenih rečenica u standradnom jeziku srpskom ili hrvatskom, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, XXVII-XXVIII, Novi Sad: Мatica srpska, 339-343.
Katičić 1986a: R. Katičić, Sintaksa hrvatskoga književnog jezika, Nacrt za gramatiku, Zagreb: JAZU – Globus.
Katičić 1986b: R. Katičić, Novi jezikoslovni ogledi, Zagreb: Školska knjiga. Vet 1980: Co. Vet, Temps, aspects et adverbes de temps: essai de sémantique formelle, Genève: Droz.
Petrović 2002: N. Petrović, Francuska glagolska vremena II: Imperfekat, aorist, perfekat, Beograd: Filološki fakultet – Narodna knjiga.
Stanojčić 1997: Ž. Stanojčić, Lj. Popović, Gramatika srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Stevanović 1974: M. Stevanović, Savremeni srpskohrvatski jezik II, Beograd: Naučna knjiga (drugo izdanje).
Stevanović 1975: M. Stevanović, Savremeni srpskohrvatski jezik I, Beograd: Naučna knjiga.
Tanasić 1996a: С. Танасић, Презент у савременом српском језику, Београд: Институт за српски језик САНУ.
Tanasić 1996b: С. Танасић, Синтакса глагола, in: Пипер П. и сарадници, Синтакса српског језика. Проста реченица, Београд: Институт за српски језик САНУ- Београдска књига-Матица српска.
Vasić 2000: В. Васић, Кондиционалне клаузе са неконсекутивном аподозом, Јужнословенски филолог ЛВИ/1-2, Београд: Институт за српски језик САНУ, 177-185.
Wagner 1962: R.L. Wagner, J. Pinchon J, Grammaire du français classique et moderne, Paris: Hachette-PUF.
Wilmet 1976: M. Wilmet, Étude de morpho-syntaxe verbale, Paris: Klincksieck. Wilmet 1997: M. Wilmet, Grammaire critique du français, Paris: Duculot-Hachette.