БЕОГРАД: СУСРЕТИ КУЛТУРА НА БАЛКАНУ У ДЕЛУ ФЕЛИКСА КАНИЦА

Аутори

  • Ива Парађанин Универзитет у Београду, Филозофски факултет

Кључне речи:

Београд, 19. век, култура, Феликс Каниц, путописац, илустрације

Сажетак

Текст се бави проучавањем дела Феликса Каница везаним за историјске, културне, градитељске, социјалне прилике Београда у 19.веку са циљем да прикаже виђење београдског идентита једног великог стручњака на основу његовихп списа, илустрација, запажања. Анализом графичких приказа долази се до информација о свакодневним радњама, навикама и обичаја српског народа у овом периоду. Испитивањем Каницових текстова и истовремено изучавајући цртеже, доносе се закључци и о разним градитељским приликама, али и о особеностима владајућих архитектонских стилова. Уобличавањем комплетне ангажованости овог свестраног путописца, овај текст показује значај његовог занимања за Србију, који се свакако огледа у томе што је пружио прегршт информација о Београду 19. Века, и дао једну визуелну представу тадашњег града, која да није било његове заинтересованости не би ни постојала.

Референце

Каниц 1904: F. Kanitz, Das Konigreich Serbien und das Serbenvolk, Leipzig.

Несторовић 1954: Б. Несторовић, Развој архитектуре Београда од кнеза Милоша до Првогсветског рата (1815–1914), Годишњак музеја града Београда, књ. I, Београд, 164.

Шкаламера 1967: Ж. Шкаламера, Прилог проучавању картографских извора за историју Београда XIX века, Годишњак Музеја града Београда XIV, Београд, 169–200.

Ђурић Замоло 1970: , Д. Ђурић Замоло, Палата аустријског командата Београда из 18. века, названа и „двор принца Евгенија“ и „пиринчана“, Годишњак града Београда, књ. XVII, Београд, 69, 70, 74, 76, 77, 78.

Несторовић 1972: Н. Несторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа, Београд, 41.

Максимовић 1974: Б. Максимовић, Урбанистички развој града од 1830. до 1814. године, у: Историја Београда II, Београд, 299–319.

Ђурић Замоло 1977: D. Đurić Zamolo, Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima 1521–1867, Beograd.

Ђурић Замоло 1977: Замоло D. Đurić Zamolo, Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima 1521–1867, Beograd, 26, 29, 79, 138, 144, 164, 191, 214.

Ђурић Замоло 1981: Д. Ђурић Замоло, Градитељи Београда, 1815–1914, Београд, 12.

Каниц 1985: Ф. Каниц, Србија, земља и становништво, Прва књига, Београд.

Вујовић 1986: Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије, Београд, 67, 116, 128, 133, 135, 151, 156, 158, 221, 249, 379, 389, 390.

Костић 2003: Ђ. Костић, Београд у делима европских писаца, Београд, 17-30.

Макуљевић 2003: Н. Макуљевић, Ефемерни спектакл у мултикултуралном Београду, у: Београд у делима европских писаца, Београд, 169-187.

Милошевић 2003: Г. Милошевић, Феликс Каниц цртачархитектуре Београда и околине, у: Београд у делима европских писаца, Београд, 2003, 247-263.

Downloads

Објављено

30.11.2012

Како цитирати

Парађанин, И. (2012). БЕОГРАД: СУСРЕТИ КУЛТУРА НА БАЛКАНУ У ДЕЛУ ФЕЛИКСА КАНИЦА. Наслеђе, 9(22), 171–185. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/473