BELGRADE: ENCOUNTER OF CULTURES IN THE BALKANS IN FELIX KANITZ’S WORKS

Authors

  • Iva Parađanin University of Belgrade, Faculty of Philosophy

Keywords:

Belgrade, 19. century, culture, Felix Kanitz, travel writer, illustrations

Abstract

The text deals with the study of Felix Kanitz related to historical, cultural, architectural, social conditions of Belgrade in the 19th century in order to show the great expertson’s view of the identity of Belgrade on the basis his documents, illustrations, notes. Graphic analysis leads to information about everydayactivities, habits and customs of the Serbian people during this period. Analyzing Kantz’s texts and drawings, we can make conclusions about the various building opportunities, but also on the characteristics of prevailing architectural styles. By the formation of complete engagement of this versatiletravel writer, this article shows the importance of his interest in Serbia, which is certainly in that that has provided a wealth of information about Belgrade on 19.Century, that if it was not there his interest would not exist.

References

Каниц 1904: F. Kanitz, Das Konigreich Serbien und das Serbenvolk, Leipzig.

Несторовић 1954: Б. Несторовић, Развој архитектуре Београда од кнеза Милоша до Првогсветског рата (1815–1914), Годишњак музеја града Београда, књ. I, Београд, 164.

Шкаламера 1967: Ж. Шкаламера, Прилог проучавању картографских извора за историју Београда XIX века, Годишњак Музеја града Београда XIV, Београд, 169–200.

Ђурић Замоло 1970: , Д. Ђурић Замоло, Палата аустријског командата Београда из 18. века, названа и „двор принца Евгенија“ и „пиринчана“, Годишњак града Београда, књ. XVII, Београд, 69, 70, 74, 76, 77, 78.

Несторовић 1972: Н. Несторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа, Београд, 41.

Максимовић 1974: Б. Максимовић, Урбанистички развој града од 1830. до 1814. године, у: Историја Београда II, Београд, 299–319.

Ђурић Замоло 1977: D. Đurić Zamolo, Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima 1521–1867, Beograd.

Ђурић Замоло 1977: Замоло D. Đurić Zamolo, Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima 1521–1867, Beograd, 26, 29, 79, 138, 144, 164, 191, 214.

Ђурић Замоло 1981: Д. Ђурић Замоло, Градитељи Београда, 1815–1914, Београд, 12.

Каниц 1985: Ф. Каниц, Србија, земља и становништво, Прва књига, Београд.

Вујовић 1986: Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије, Београд, 67, 116, 128, 133, 135, 151, 156, 158, 221, 249, 379, 389, 390.

Костић 2003: Ђ. Костић, Београд у делима европских писаца, Београд, 17-30.

Макуљевић 2003: Н. Макуљевић, Ефемерни спектакл у мултикултуралном Београду, у: Београд у делима европских писаца, Београд, 169-187.

Милошевић 2003: Г. Милошевић, Феликс Каниц цртачархитектуре Београда и околине, у: Београд у делима европских писаца, Београд, 2003, 247-263.

Published

11-30-2012

How to Cite

Parađanin И. (2012). BELGRADE: ENCOUNTER OF CULTURES IN THE BALKANS IN FELIX KANITZ’S WORKS. Nasleđe, 9(22), 171–185. Retrieved from http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/473