О ДАЛЕКОСЕЖНИМ ИМПЛИКАЦИЈАМА ФИЛОЛОГИЈЕ ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА И БРАЋЕ ГРИМ
Кључне речи:
језик, филологија, фолклористика, речник, држава, нација, конфедерацијаСажетак
Овај рад представља промишљање односа између језика и народа, те у крајњој инстанци и културе засноване на том језику и државе која се на тој култури заснива. Указује се на велики подухват Вука Стефановића Караџића и браће Вилхелма и Јакоба Грима, који је на културолошкој страни омогућио стварање модерних српских и немачких нација. У средишту ових разматрања смешта се деветнаестовековни Речник као summa summarum народа, у којем се преплићу народни језик, култура, књижевност. Двадесети век, са друге стране, скреће са формирања националних ка формирању вишенационалних структура/држава, попут Југославије и Европске уније. У том смислу фигурира тумачење још једног речника – Хазарског речника који сликовито сведочи о проблемима конфедерација разноврсних народа. У исто време он представља опомену да пре свих државотворних подухвата морају, као и у деветнаестом веку, бити предузета озбиљна разматрања и на пољу филологије и културологије. У читавом се раду, поред споменутих контаката, указује и на суштинске контакте између Срба и Немаца, путем њихових заједничких тежњи да најпре у деветнаестом веку заокружe националнe државe, а затим да се таква држава у двадесетом веку трансформише у једну мултикултуралну творевину.
Референце
Гете 2005: Johann Wolfgang Von Goethe, Conversations With Eckermann: Being Appreciations And Criticisms on Many Subjects, Kila, MT/US : Kessinger Publishing.
Ђурић 1977: Војислав Ђурић, Антологија народних приповедака, Београд: Српска књижевна задруга.
Eванс 2010: Stephen Evans, Merkel says German multicultural society has failed, BBC, 17 October 2010 http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-11559451 [20.09.2012].
Еткинсон 2005: Rodni Etkinson, Nova diktatura Evrope: ugnjetavanje i vaskrs demokratskih nacija, Beograd: Dosije.
Лауер 1987: Reinhard Lauer, „Јакоб Грим и његов пријатељ Вук Караџић“, Зборник Матице Српске за књижевност и језик, 1,
Милинчевић 2012: Васо Милинчевић, Вук Караџић био градоначелник Београда, http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:396042-Vuk-Karadzic-biogradonacelnik-Beograda [08.09.2012]
Марковић 1987: Слободан Ж. Марковић, „Бајке браће Грим и народне приповетка Вука Караџића – однос према изворном материјалу“, Трећи програм, год. 15, бр. 55.
Михајловић 2010: Јасмина Михајловић, „Живети за књижевност до последње струне свог DNK“, у: Сава Дамјанов (ур.), Павићеви палимпсести, Бајина Башта: Фондација Рачанска Баштина.
Мојашевић 1974: Миљан Мојашевић, „Јакоб Грим и Вук Караџић – пригодан осврт“, Научни састанак слависта у Вукове дане, год. 4, бр. 2.
Павић 1990: Милорад Павић, Хазарски речник, Београд: Просвета.
Панић-Суреп 1964: Милорад Панић-Суреп (приређивач), Српске народне приповетке: антологија¸ Београд: Нолит.
Поповић 2009: Радован Поповић, Први писац трећег миленијума, Београд: Службени гласник.
Самарџија 2011: Снежана Самарџија, Облици усмене прозе, Београд: Службени гласник.
Сегал 2004: Robert Segal, Myth: A very short introduction, Oxford: Oxford University Press.
Стефановић Караџић 1818: Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник: истолкован нјемачким и латинским ријечма, Wien: Gedruckt bei den P. P. Armeniern.
Tолкин 2006: J. R. R. Tolkien, The Monsters and the Critics and Other Essays, London: Harper Collins Publishers.
Зајп 2002: Jack Zipes, The Brothers Grimm, New York: Palgrave Macmillan.
