KАРДИНАЛНИ БРОЈЕВИ И МЕТРИЧКЕ ИМЕНИЦЕ У ФРАНЦУСКОМ
Кључне речи:
noms de nombre, noms de mesure, indéfini, syntaxe, sémantiqueСажетак
У раду се испитује интерпретација номиналних синтагми типа‘кардинални број + метричка именица’ у француском. Денотацију метричких именица, као што су kilo, mètre, heure,чине тзв. мерне скале које дефинишемо као уређене скупове елемената који представљају мерне јединице, а који су изоморфни са скупом природних бројева. Прецизна индикација о броју мерних јединица омогућава изразима типа ‘кардинални број + метричка именица’ не само да укаже на екстензију интервала на мерној скали већ и да укаже на тачну позицију дате тачке на мерној скали. Ово последње својство, које немају остали нео дређени детерминанти (des, quelques, plusieurs), објашњава неке рестрикције које намећу метричке именице у погледу селекције детерминаната са којима се могу комбиновати.
Референце
– Corblin, F. (2001) „Où situer 'certains' dans une typologie des groupes nominaux?“, in Kleiber, G., Laca, B., Tasmowski, L. eds, Typologie des groupes nominaux, Presses Universitaires de Rennes, 99-117.
– Corblin, F. (2002a), Représentation du discours et sémantique formelle, Presses Universitaires de France.
– Corblin, F. (2002b), „Les indéfinis entre quantification et référence“, Proceedings Indéfinis et prédications, Université Paris-Sorbonne.
– Gamut, L. T. F. (1991), Logic, Language and Meaning, The University of Chicago Press.
– Keenan, E. L, Faltz L. M, (1985), Boolean Semantics for Natural Language, D. Reidel Publishing Company.
– Kripke, S. (1980). „Naming and Necessity“, Semantics of Natural Language, Dordrecht, Boston: Reidel.
– Lewis, D. (1986), On the plurality of worlds, Blackwell.
– Stanojević, V. (2004), Syntaxe et sémantique des noms de nombre en français, thèse de doctorat, l’Université Paris VII.
– Stanojević, V. (2005), „Les noms de nombre et le syntagme nominal en français“, Nasledje, I/2, Filološko-umetnički fakultet, Kragujevac, 147- 159.