INFLUENCE OF DIFFERENT MOTIVATION ON ORIGIN AND DEVELOPMENT OF MINIMALISM IN THE ARCHITECTURE

Authors

  • Dragana Dragana Vasilski Union University, Faculty for Managment in Construction

Keywords:

минимализам, архитектура, интровертно, редукција, самопрезентација

Abstract

If we start from the fact that the development of minimalism in architecture began in 90`s of the last century, avoiding individual cases before this period, we can conclude that now for twenty years it is a constant theme for discussion. Although its meaning seems entirely clear, because when one hears this name he instantly gets a final picture of certain very special type of architecture. On the other hand, the more one tries to understand the subject the more elusive its definition. The protagonists often use split design vocabulary for very different purposes and reasons. This difference in motivation is one of the principal reasons why it is so problematic to use the term minimalism in any context except when it appears evident at a glance. Therefore, if we correctly want to use the term in a discussion on the subject of the architecture, the first and foremost task is to examine the different motivations.
It is widely accepted that one of the crucial influences on the emergence of minimalism in architecture came from the arts. The basic features of minimalism in architecture, in its early stages of development, the socalled. "essential" minimalism, were cleaning introvert from architecture as well as reduction. Emerged as a critique of consumer society, the reduction has had its diametrically opposite - doubts about the commercial aspects of consumption. In their work, German-Swiss architects, achieve objectivity or the selfpresentation of architecture, on the best way. Regardless of the different motivations and influences that can be seen in the emergence and development of minimalism, we can certainly conclude that the realization of unity between architecture and its place, or the essence of memory in architecture constitute its basic paradigm.

Author Biography

Dragana Dragana Vasilski, Union University, Faculty for Managment in Construction

Рођена 1955. године у Београду. Дипломирала и магистрирала на Архитектонском факултету у Београду. Докторирала на Факултету за градитељски менаџмент Универзитета Унион у Београду, на теми из области минимализма у архитектури. Као самостални пројектант урадила је већи број пројеката, углавном у области индустрије. Реализовала је више студија, укључујући и архитектонска решења ентеријера, са посебним акцентом на енергетској ефикасности. Аутор је више радова и реферата објављених на конференцијама и у часописима од националног и међународног значаја, са темама из области минимализма у архитектури и одрживе архитектуре. Са др С. Стевовић написала је монографију Одржива архитектура (2010). Учествује у научнои страживачком пројекту техничко-технолошког развоја Министарства за науку и технолошки развој (2008-2010). Доцент је Факултета за градитељски менаџмент Универзитета Унион у Београду.

References

Ando 1995: T. Ando, Interior, Exterior, in Tadao Ando: Complete Works, Francesco Dal Co, London.
Bertoni 2002: F. Bertoni, Minimalist architecture, Birkhauser, Basel.
Василски 2008 а: Д. Василски, Минимализам као цивилизацијска парадигма на почетку XXI века „Архитектура и урбанизам“, 22 - 23, Београд, 14-24.
Василски 2008 б: Д. Василски, Херцог и Де Мојрон и њихов утицај на развој минимализма у архитектури, Изградња, 3-4, Београд, 99-104.
Василски 2008 ц: Д. Василски, Простор као протагонист - минимализам у ентеријеру, Изградња, 10 – 11, Београд 447- 452.
Василски 2009: Д. Василски, Архитектура Непала – Неварска архитектура као ехо Хималаја, Изградња, 9-10, Београд, 477-482.
Василски 2010: Д. Василски, Једноставност у архитектури - од идеје у модерној архитектури до гуруа минимализма данас“, Изградња, 1-2, Бе-оград, 29-40.
Veltez 1996: A. Veltese, Semplicita minimale nell’arte: fiume carsico o movimento specifico?, in Carmagnola, F., Pasca, V. Minimalismo, Lupetti, Milano, 169.
Vigneli, Bertoni 1999: M. Vignelli, F. Bertoni, Claudio Sulvestrin, Firenze, Octavo, 226.
Добровић 1960: Н. Добровић, Покренутост простора - Бергсонове „Динамичке схеме - Нова ликовна средина“, Човјек и простор, 100, Загреб 10-11.
Evrgrin 2005: Evergreen, Minimalist Interiors, Koeln, Taschen Gmbh.
Zabalbesko, Markos 2000: A. Zabalbeascoa, R.J., Marcos, Minimalisms, Barcelona Karmagnola, Paska 1996: F. Carmagnola, V. Pasca, Minimalismo, Lupetti, Milano, 29.
Kolins dizajn 2004: Collins Design, Minimalism Design Source, New York, Harper Collins Publishers.
Krokis 2006: Croquis, John Powson 1995-2005 Madrid, Croquis editorial.
Максимовић 2007: М. Максимовић, Архитектура и, Архитектонски факултет, Београд.
Малдини: Стилови и покрети у српској архитектури крајем XX и почетком XXI века, http://pulse.sm-art.info/category/arhitektura/ 05.04.2010.
Marcona 2009: D. Marzona, Minimal Art, Koln, Taschen Pouson 1996: J. Powson, Minimum, Phaidon, London.
Rabi, Saš, Arsprung 2003: I&A. Ruby, A. Sachs, Ph. Ursprung, Minimal Architecture, New York, Prestel.
Serami 1998: V. Cerami, C’era una volta il rumore del silenzio, La Repubblica’del. 24.11.1998.
Стевовић, Василски 2009: С. Стевовић, Д. Василски, Воденице као споменик културе и путоказ ка савременим решењима малих хидроелектрана“, Савремено градитељство, 1, Бања Лука, 006-016, www. zibl.net.
Toi 1999: M. Toy, Editorial, Arhitectural Design, 5/6.
Tadao 1995: A. Tadao, A Wedge in Curcumstances, in Tadao Ando: Complete Works, Francesco Dal Co, London.
2008: 30 салон архитектуре, каталог, Музеј примењене уметности, Београд.
Cumtor 1999: P. Zumthor, Architektur denken, Birkhauser, Basel, 30.
Cumtor 1998: P. Zumthor, A Way of Looking at Things, in: „a+u“, 02.1998, 22-24
Cumtor 1999: Peter Zumthor Works, Buildings and Projects, 1979-1997”, Birkhauser, Basel.
Dženks 1999: Ch. Jencks, Open discusion in Architectural Design, 69,5/6, May - June, London, 15-16.

Published

10-26-2010

How to Cite

Dragana Vasilski Д. (2010). INFLUENCE OF DIFFERENT MOTIVATION ON ORIGIN AND DEVELOPMENT OF MINIMALISM IN THE ARCHITECTURE. Nasleđe, 7(16), 227–251. Retrieved from http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/313