ПОСТ-ТОНАЛНИ ФЕНОМЕНИ У МОЦАРТОВОЈ ПОЗНОЈ МУЗИЦИ
Keywords:
Моцарт, сет анализа, хексатонска збирка, дванаесто-тонски агрегати, интервалска анализаAbstract
У раду се, путем посттоналне анализе, разматрају Моцартова позна дела, укључујући и K. 550, K. 511, K. 626 и K. 574. У некима од ових дела, дванаесто-тонски агрегати и пост-тоналне сет анализе [014], [015] и [016] генеративно су продуковани. Штавише, ic1 и ic5 су језгра која унификују и организују разне проминентне тематске материјале и музичке гестове, што демонстрира Моцартову употребу контрастних елемената ради стварања дистинктивног звука у позним делима. Овај интересантни аналитички приступ продубљује интригантну природу Моцартове музике која представља претечу атоналности и сериjализма у раном двадесетом веку.
References
Brown, Stephen. 2011. Ic1/Ic5 Interaction in the Music of Shostakovich. Music Analysis28/1: 185-220.
Cohn, Richard. 1996. An Introduction to Neo-Riemannian Theory: A Survey and Historical Perspective”, Journal of Music Theory, 42/2 (1998), 167-180. 1998. “An Introduction to Neo-Riemannian Theory: A Survey and Historical Perspective. Journal of Music Theory, 42/2, 167-180.
-_____________ 1996. Maximally Smooth Cycles, Hexatonic Systems, and the Analysis of Late-Romantic Triadic Progressions. Music Analysis 15/1: 18.
Forte, Allen. 2012. Generative Chromaticism in Mozart’s Music: The Rondo in A Minor, K. 511. The Musical Quarterly 66, no. 4: 459-483.
-____________. 1973. The structure of Atonal Music. New Haven: Yale University Press.
Straus, Joseph. 2005. Introduction to Post-tonal Theory. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.
Yu, Man-Ching Donald. 2013. Transformations of Diatonic Materials and Tonal Procedures in Ligeti’s “White on White”. NewSound 41: 21-pages.