БЕС-КРАЈНА ДЕКОНСТРУКЦИЈА СОПСТВА У РОМАНУ НЕИМЕНЉИВИ САМЈУЕЛА БЕКЕТА
Keywords:
Бекет, Неименљиви, постструктурализам, деконструкција, Дерида, тело, идентитет, идеологијаAbstract
Овај рад има циљ да пружи интерпретацију романа Неименљиви Самјуела Бекета у оквирима постструктуралистичке критике, првенствено из позиције Жака Дериде. Први део рада проматра Бекетову јединствену, билингвалну позицију у односу на то како је роман Неименљиви наративно уобличен. Централна анализа бави се наративном структуром романа као процесом бес-крајне дискурзивне деконструкције нараторовог сопства, премда оне која непрекидно тежи ка том крају, ка тишини. Посебан акценат је на анализи дискурзивног уобличења тела у Неименљивом, које је наративно представљено као културни производ и физичко поприште тог дискурса, али и као непремостива препрека у процесу само-деконструкције, која неизоставно има своје границе. Долазимо до закључка да је путем нарације тока свести у Неименљивом и њој инхерентног покушаја разлагања сопства, оног које је засновано у Западном метафизичком мишљењу, Бекет спровео јединствену радикалну критику идеолошких концепција идентитета.
References
Beckett 2009: S. Beckett, Three Novels: Molloy, Malone Dies, The Unnamable, New York: Grove Press.
Begam 1997: R. Begam, Samuel Beckett and the End of Modernity, Stanford: Stanford University Press.
Brater 2011: E. Brater, Beckett’s “Beckett”: So Many Words for Silence, in: H. Bloom (ed.), Samuel Beckett (Bloom’s Modern Critical Views), New York: Infobase Publishing, 115-128.
Butler 1989: J. Butler, Foucault and the Paradox of Bodily Inscriptions, The Journal of Philosophy, 86 (11), 601-607.
Butler 1993: J. Butler, Bodies That Matter: On the Discursive Limits of “Sex”, New York & London: Routledge.
Camus 1991: A. Camus, The Myth of Sisyphus: And Other Essays, New York: Vintage.
Carrière 2005: J. F. Carrière, Samuel Beckett and Bilingualism: How the Return to English Influences the Later Writing Style and Gender Roles of All that Fall and Happy Days, PhD Dissertation, Louisiana State University.
Cockerham 1975: H. Cockerham, Bilingual Playwright, in: Katherine Worth (ed.), Beckett the Shape Changer: A Symposium, London, Boston: Routledge & Kegan Paul, 139-161.
Connor 1988: S. Connor, Samuel Beckett: Repetition, Theory, and Text. Oxford: Basil Blackwell.
Cornwell 1973: E. F. Cornwell, The Flight from Self, PMLA, 88 (1), 41-51.
Derrida 1969: J. Derrida, The Ends of Man, Philosophy and Phenomenological Research, 30 (1), 31-57.
Derrida 1977: J. Derrida, Signature Event Context, in: Limited Inc, Evanston, IL: Northwestern University Press, 1-24.
Derrida 1993: J. Derrida, Memoirs of the Blind: The Self-Portrait and Other Ruins, Chicago: The University of Chicago Press.
Derrida 2005: J. Derrida, Structure, Sign and Play in the Discourse of the Human Sciences, in Writing and Difference, London & New York: Routledge, 351-370.
Edwards 1992: M. Edwards, Beckett’s French, Translation and Literature, 1, 68-83.
Esslin 2001: M. Esslin, The Theatre of the Absurd, London: Methuen Drama.
Foucault 1994: M. Foucault, Two Lectures, in: N. B. Dirks, G. Eley, S. B. Ortner (eds.),
Culture/power/history: A Reader in Contemporary Social Theory, Princeton: Princeton University Press, 1994, 200-221.
Gerzić 2010: B. Gerzić, Samjuel Beket: jedna hronologija, Novi Sad: Polja: časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, 464, 167-182.
Gontarski 2010: S. E. Gontarski, A Companion to Samuel Beckett, Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell.
Miletić 2008: T. Miletić, European Literary Immigration into the French Language: Readings of Gary, Kristof, Kundera and Semprun, Amsterdam: Rodopi.
Schwalm 1997: H. Schwalm, Beckett’s Trilogy and the Limits of Self-Deconstruction, Samuel Beckett Today / Aujourd’hui, 6, 181-192.
Sultan 2004: S. S. Sultan, The Critical Aspects of Beckett’s “Trilogy”, Samuel Beckett Today / Aujourd’hui, 14, 421-435.
Tešanović 2013: B. Tešanović, Sistem projekcije i programi pisanja u romanu Malon umire Samjuela Beketa, Beograd: Književna istorija, 149, 135-158.
Todorović 2009: P. Todorović, Problem identiteta pripovedača Beketove trilogije, Beograd: Književna istorija, 137/138, 425-441.