ВАСИЉЕВ И ЧЕНЕЈ ИЛИ ДУШАН ИЗМЕЂУ АГОНИЈЕ И ЕКСТАЗЕ
Кључне речи:
Душан Васиљев, песмеСажетак
Душан Васиљев, српски песник који је умро млад у 24. години, представља атипичан егзистенцијални случај који припада и периферији и центру у исто време: периферијски по својим коренима, својоj скромноj култури, својим провинцијским амбицијама окренутим ка центру културног живота с једне стране, а с друге стране окренут ка центру својим модерним лектирама, својим трауматичним ратним искуством које је заједничко младима његове епохе, својим реално - - модерним и новаторским стваралаштвом које је уткано у каноне експресионистичког покрета.
Рођен у Кикинди, Душан Васиљев провешће скоро четири године у Ченеју, месту на румунско-југословенској граници, као учитељ у школи, где ће овај српски Рембо осетити агонију и екстазу свог кратког живота. Његова песничка уметност јесте поетика једног талентованог експресионисте: да растури вредности без јасне визије о будућности.
Његов кратак пролаз, налик комети, оставио нам је педесетак песама од вредности, од којих неколико антологијских, неколико драма, десетак прича, дело задивљујуће искрености које се поново открива са сваким новим критичким преиспитивањем.
Референце
2. Душан Васиљев, Песме, поговор Јован Зивлак, Каирос, Сремски Карловци, 2000.
3. Душан Васиљев, Изабране песме, приредила Октавија Н Неделку, Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2000.
4. Живан Милисавац, Песник пораза, Матица српска, Н ови Сад, 1952.
5. Александар Јовановић, Облаци у души, Став, Кикинда, 1986.