КОНСТИТУИСАЊЕ ДИСПЕРЗИВНОГ СУБЈЕКТА У РОМАНУ ЉУДИ ГОВОРЕ РАСТКА ПЕТРОВИЋА
Кључне речи:
субјект, језик, власт, признање, сексуалност, отпор, активна слободаСажетак
У раду се преиспитује начин на који језик говори претпостављајући постојање секса и сексуалности у говору. Путем исповести малих и обичних људи, под велом признања контролисаног од стране власти, очитавају се трагичне судбине као последице неостварених љубави, жеља, нада, стремљења, које, као такве, условљавају конституисање дисперзивног субјекта. Превазилазећи потиснуто у себи уз помоћ откривања тајне и јавног говорења о свему ономе што га је нагнало на дубоко повлачење у себе, субјект, уместо учвршћивања сопственог идентитета, пред немогућношћу да тиме што је изречено пружи отпор који ће начинити корените измене у наметнутом поретку, измиче самоме себи, те се растачући осипа и као такав се раслојава.
Референце
Вајнингер, Ото, Пол и карактер, Феникс Либрис, Београд, 2007, 308–339.
Петровић, Растко, Људи говоре, Рад, Београд, 2000.
Ристић, Марко, ,,Растко Петровић“ у: Присуства, Нолит, Београд, 1966.
Фуко, Мишел, Историја сексуалности I, Просвета, Београд, 1982.
Фуко, Мишел, Историја сексуалности II, Просвета, Београд, 1988.
Хајдегер, Мартин, Мишљење и певање, Нолит, Београд, 1982, 170–194.
Петровић, Растко, Људи говоре, Рад, Београд, 2000.
Ристић, Марко, ,,Растко Петровић“ у: Присуства, Нолит, Београд, 1966.
Фуко, Мишел, Историја сексуалности I, Просвета, Београд, 1982.
Фуко, Мишел, Историја сексуалности II, Просвета, Београд, 1988.
Хајдегер, Мартин, Мишљење и певање, Нолит, Београд, 1982, 170–194.
Downloads
Објављено
25.12.2009
Како цитирати
Петровић, А. М. (2009). КОНСТИТУИСАЊЕ ДИСПЕРЗИВНОГ СУБЈЕКТА У РОМАНУ ЉУДИ ГОВОРЕ РАСТКА ПЕТРОВИЋА. Наслеђе, 6(14/2), 331–339. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/251
Bрој часописа
Секција
ТЕКСТ/ЈЕЗИК ЛУДИЛА
