ПОЈАМ „РАСПРСКАВАЊА“ У МОДЕРНОЈ ФРАНЦУСКОЈ ПОЕЗИЈИ XIX ВИЈЕКА

Аутори

  • Иван Радељковић Универзитет у Сарајеву, Филозофски факултет

Кључне речи:

poésie moderne, XIXe siècle, éclatement, révolte, Rimbaud, Mallarmé, réalité, présent

Сажетак

Француска поезија XIX вијека доживљава једну дотад невиђену и неслућену еволуцију, а једна од главних карактеристика те (р)еволуције је фрагментација: пуцање форми, пуцање стиха, пуцање пјесничког језика, па чак и пјесничког субјекта. Пјесници тако „крше“ такође и једну одређену идеју о томе шта је поезија, и то је нарочито видљиво код Бодлера, Рембоа и Малармеа, но то „уништавање“ постаје такође и једна радикална могућност за стварање новог. Оно подразумјева одређено ослобађање средстава пјесничког израза. У овом чланку, наша намјера је да извршимо једно читање хисторије француске модерне поезије у XIX вијеку кроз појам „éclatement“ (пуцање, експлозија, распрскавање). То пуцање се парадоксално показало као прогресија која посједује свој континуитет у француској поезији тог доба. Рекло би се да је та „еволуција“, која се непрестано убрзавала, довела, на почетку XX вијека, до до стварања једне поезије која је радикално другачија у односу на ону прошлог вијека, нарочито по својој отворености према вањском свијету, стварности и садашњем времену.

Author Biography

Иван Радељковић, Универзитет у Сарајеву, Филозофски факултет

Ivan Radeljković assistant en littérature française à la Chaire de français de la Faculté de philosophie à Sarajevo depuis 2006, il s’intéresse particulièrement à la poésie moderne française. Il a fait un Master D.E.A. en 2005 à l’Université Paris 8, où il prépare actuellement une thèse de doctorat sur la réalité dans la poésie de Cendrars, Reverdy et Apollinaire. Auteur d’articles divers sur la critique et l’histoire littéraire (parus tous dans la revue Novi izraz à Sarajevo), il est aussi traducteur (Bosnie, la mémoire à vif d’Isabelle Wesselingh et Arnaut Vaulerin, paru chez Buybook à Sarajevo en 2006)

Референце

Baudelaire 1975: C. Baudelaire, Œuvres complètes, I, Bibliothèque de la Pléiade, Paris: Gallimard.
Bénichou 2004: P. Bénichou, L’École du désenchantement in Romantismes français II, Paris: Quarto Gallimard.
Berthier et al. 2006: Berthier et al., Histoire de la France littéraire. Modernités. XIXe – XXe siècles, Vol. III, Paris: PUF.
Bertrand 2003: A. Bertrand, Gaspard de la Nuit, Paris:1001 Nuits.
Claudel 1984: P. Claudel, Art poétique, Paris: Gallimard.
Collot 1996: M. Collot, «Le sujet lyrique hors de soi» in Figures du sujet lyrique, sous la dir. de Dominique Rabaté, PUF, 1996.
Conio 2003: G. Conio, L’Art contre les masses: esthétiques et idéologies de la modernité, Lausanne: L’âge d’homme.
Corbière 1973: T. Corbière, Les amours jaunes, Paris: Gallimard.
Gide 1917-1936: A. Gide, Les nourritures terrestres, Paris: Gallimard. Friedrich 1976: Hugo Friedrich, «Baudelaire, le poète de la modernité», in Structure de la poésie moderne, Denoël/Gonthier, Paris, 1976 [Die Struktur der modernen Lyryk, Hamburg, 1956.]
Jarrety et al. 2001: Dictionnaire de poésie depuis Baudelaire, sous la dir. de Michel Jarrety, PUF, 2001.
Kiš 1971: D. Kiš, Poetika, Beograd: Nolit.
Kovač 1980: N. Kovač, Upitna misao, Beograd: Prosveta.
Mallarmé 2005: S.Mallarmé, Poésies et autres textes, Paris: LGF.
Maulpoix 1996: J.-M. Maulpoix, Quatrième personne du singulier, in D. Rabaté (éd.), Figures du sujet lyrique, Paris: PUF.
Nerval 1999: G. de Nerval, Les Filles du feu, Les Chimères et autres textes, Paris: LGF.
Poulet 1980: G. Poulet, La poésie éclatée: Baudelaire/Rimbaud, Paris: PUF. Raymond 1940: M. Raymond, De Baudelaire au surréalisme, Paris: José Corti. Rimbaud 1960: A. Rimbaud, Œuvres, Paris: Classiques Garnier.

Објављено

30.11.2011

Како цитирати

Радељковић, И. (2011). ПОЈАМ „РАСПРСКАВАЊА“ У МОДЕРНОЈ ФРАНЦУСКОЈ ПОЕЗИЈИ XIX ВИЈЕКА. Наслеђе, 8(19), 215–222. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/387