ГОСПОДИН В. Х. КАО ПРОБЛЕМ ВЕРЕ У ВАЈЛДОВОМ ЧИТАЊУ ШЕКСПИРОВИХ СОНЕТА

Аутори

  • Александар Радовановић Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Кључне речи:

Оскар Вајлд, „Портрет господина В.Х.“, Шекспирови Сонети, вера

Сажетак

Приступивши Шекспировом легату у складу са својим виђењем да је наша једина дужност према историји да је изнова пишемо, Оскар Вајлд је причом „Портрет господина В.Х.“ извршио фиктивну ревизију викторијанског схватања бардових Сонета, улазећи у процес „разоткривања“ особе којој су они посвећени. Својим (квази)ревизионистичким поступком, Вајлд контекстуализује Шекспира у оквиру Платоновог концепта љубави у сврху дестабилизације хетеронормативних друштвених императива свог доба, постулирајући притом креативни модел књижевне критике из ког се као неочекивани покретачки принцип помаља вера. Одбацивши рационалност као универзално мерило вредности идеја и супротставивши се гносеолошким обрасцима протестантизма и позитивизма, Вајлдов текст се у насталом семантичком вакууму конституише као парабола о (не)могућности духовне спознаје кроз веру.

Референце

Бексон 1996: K. Beckson, I Can Resist Everything Except Temptation: and Other Quotations from Oscar Wilde, New York: Columbia University Press.

Бешфорд 1998: B. Bashford, Hermeneutics in Oscar Wilde's “The Portrait of Mr. W.H.”, Papers on Language and Literature, 24, 4, 412-22.

Вајлд 1998: O. Wilde, Complete Shorter Fiction, Oxford: Oxford University Press.

Вајлд 2000: O. Wilde, The Picture of Dorian Gray, London: Penguin Books.

Вајлд 2003: O. Wilde, Complete Works of Oscar Wilde, M. Holland (ed.), New York: HarperCollins.

Вајлд 2007: O. Wilde, The Complete Works of Oscar Wilde: Historical Criticism, Intentions, the Soul of Man, Volume 4, J. Guy (ed.), Oxford: Oxford University Press.

Ганије 1986: R. Gagnier, Idylls of the Marketplace: Oscar Wilde and the Victorian Public,

Stanford: Stanford University Press.

Грин 1939: J. Green, Personal Record, New York and London: Harper & Brothers Publishers.

Дерида 1974: J. Derrida, Of Grammatology, Baltimore: The Johns Hopkins University Press.

Дилтај 2006: W. Dilthey, The Understanding of Other Persons and Their LifeExpressions, The Hermeneutics Reader, K. Mueller-Vollmer (ed.), New York: The Continuum Publishing Company.

Елман 1988: R. Ellmann, Oscar Wilde, New York: Alfred A. Knopf.

Иглтон 2004: T. Eagleton, Saint Oscar, London: Bookmarks Publications.

Килин 2008: J. Killeen, Teaching Oscar Wilde: “The Portrait of Mr. W. H.” and the Crisis of Faith in Victorian England and English Studies, P. E. Smith II (ed.), Approaches to Teaching the Works of Oscar Wilde, New York: MLA, 196-211.

Ниче 1999: F. Nietzsche, Nachlaß 1869-1874, G. Colli (ed.), M. Montinari (ed.),

München: Deutscher Taschenbuch Verlag GmbH & Co. KG.

Њумен 2010: J.H. Newman, An Essay in Aid of a Grammar of Assent, Cambridge: Cambridge University Press.

Пирсон 1975: H. Pearson, The Life of Oscar Wilde, London: Macdonald and Jane’s.

Хенон 1991: P. Hannon, Aesthetic Criticism, Useless Art: Wilde, Zola, and “The

Portrait of Mr. W. H.”, R. Gagnier (ed.), Critical Essays on Oscar Wilde, New York: G.K. Hall & Co., 186-201.

Холанд, Харт-Дејвис 2000: M. Holland, R. Hart-Davis, The Complete Letters of Oscar Wilde, New York: Henry Holt and Company.

Downloads

Објављено

30.11.2012

Како цитирати

Радовановић, А. (2012). ГОСПОДИН В. Х. КАО ПРОБЛЕМ ВЕРЕ У ВАЈЛДОВОМ ЧИТАЊУ ШЕКСПИРОВИХ СОНЕТА . Наслеђе, 9(22), 215–226. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/478