ПРОБЛЕМ ИДЕНТИТЕТА У ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ ИВЕ АНДРИЋА
Кључне речи:
идентитет, мит, љубав, прича, маскаСажетак
Рад има циљ да истражи различите аспекте конституисања идентитета у роману Проклета авлија.2 Видећи проблем идентитета као тежишну тачку приче, око кога је концентрисана како изградња и поступци ликова, тако и основна поетичка начела, рад прати пут трагања за идентитетом код Андрићевих јунака. На тај начин испитују се упоришта које јунаци следе у потврђивању сопства, основе на којима се такво трагање заснива, и проблематизује сама (не)могућност остварења тако конституисане идентификације. Полазећи од пишчеве поетике, али и од књижевно-историјског контекста, рад сагледава оне истанце на којима почива Човек као хумано биће, а које се преко питања идентитета отварају у роману. Тако основно поетичко и фабуларно питање – идентитет – постаје иницијални моменат отварања питања саме природе мита, приче и, најзад, љубави.
Референце
Андрић 1976а: И. Андрић, „Разговор са Гојом“ у: Р. Вучковић, М. Первић, В. Стојић, П. Џаџић, Историја и легенда (есеји, огледи и чланци), Сарајево: Светлост, Загреб: Младост, Београд: Просвета, Љубљана: Државна заложба Словеније, Скопље: Мисла.
Андрић 1976б: И. Андрић, „О причи и причању“, у: Р. Вучковић, М. Первић, В. Стојић, П. Џаџић, Историја и легенда (есеји, огледи и чланци), Сарајево: Светлост, Загреб: Младост, Београд: Просвета, Љубљана: Државна заложба Словеније, Скопље: Мисла.
Андрић 1981: И. Андрић, Проклета авлија, Београд: Нолит.
Бошковић 2010: Д. Бошковић, „Рађање историје из несрећне љубави: Проклета авлија Иве Андрића“ у: Заблуде модернизма, Београд: Службени гласник.
Зизиулас 1995: Ј. Зизиулас, Од маске до личности, превод са грчког Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), HΣYXIA.
Јерков 1999: А. Јерков, „Неизрецива мисао смрти и неименљиво у Проклетој авлији. Смисао Андрићеве поетике“, Београд: Свеске задужбине Иве Андрића, Свеска 15.
Еберхард 1997: Ј. Еберхард, „Смрт као тајна живота“, Градац, часопис за књижевност, уметност и културу, Број 124-125, Година 24.
Михаиловић Михиз 1977: Б. Михаиловић Михиз, „Читајући Проклету авлију“, у: Иво Андрић у свјетлу критике, Сарајево: Свјетлост.
Палавестра 1972: П. Палавестра, Послератна српска књижевност: 195-1970, Београд: Просвета.
Тартаља 1979: И. Тартаља, „Језгро приповедачеве естетике“ у: Антоније Исаковић (уредник), Зборник радова о Иви Андрићу, Београд: Српска академија наука и уметности.
