КО ЈЕ ПРЕВОДИЛАЦ?

Аутори

  • Весна Крехо Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет

Кључне речи:

statut de traducteur, processus traduisant, fidélité et liberté en traduction, traducteur – ré-créateur ou co-auteur, traducteur – relais, médiateur

Сажетак

У овом се чланку желим позабавити централном фигуром преводилачке дјелатности, преводиоцем. Будући да се добар дио теоријске мисли занима за чин превођења, с једне, и његов „финални производ“, с друге стране, стављајући акцент на преводилачки процес, његово функционирање и циљеве, понекад се губи из вида да је превођење крајње субјективан интерпретативни чин, увјетован личним избором и укусом преводиоца. Ослањајући се како на теоријску мисао, тако и на извјесно искуство у превођењу, своје сам занимање усмјерила управо на тог „агенса“ превођења, тј. на дјелатника у процесу настајања пријевода. Како се процес превођења одвија у глави преводиоца, те како овоме припада тешки задатак поновног успостављања текста оригинала, не би га се смјело сводити на улогу обичног „релеја“ или пукога посредника.

Author Biography

Весна Крехо, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет

Vesna Kreho est maître de conférences à la Faculté de philosophie de l’Université de Sarajevo. Elle enseigne la littérature française au Département des langues et littératures romanes. La littérature française du XVIIe siècle, et notamment le théâtre baroque et classique, constitue l’essentiel de ses recherches scientifiques. La version remaniée de sa thèse de doctorat soutenue à l’Université Paris IV- Sorbonne a été publiée sous le titre Travestissements génériques. L’Interférence des genres dramatiques dans le théâtre français de 1628 à 1634. Elle a traduit plusieurs ouvrages des auteurs français tels que Simone de Beauvoir, Robert Antelme, Michelle Perrot, etc.

Референце

Berman 1995: A. Berman, Pour une critique des traductions: John Donne, Paris: Gallimard.
Berman 1984: A. Berman, L’épreuve de l’étranger. Culture et traduction dans l’Allemagne romantique, Paris: Gallimard.
Larbaud 1997: V. Larbaud, Sous l’invocation de saint Jérôme, Paris: Gallimard. Lederer 1994: M. Lederer, La traduction aujourd’hui, Paris: Hachette.
La liberté en traduction. Actes du Colloque international tenu à l’E.S.I.T. les 7, 8 et 9 juin 1990, réunis par M. Lederer et F. Israel, Didier Érudition, Paris. Oseki-Dépré 1999: I. Oseki-Dépré, Théories et pratiques de la traduction littéraire, Paris: A. Colin.
Steiner 1978: G. Steiner, Après Babel. Une poétique du dire et de la traduction, Paris: A. Michel.

Објављено

30.11.2011

Како цитирати

Крехо, В. (2011). КО ЈЕ ПРЕВОДИЛАЦ?. Наслеђе, 8(19), 367–372. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/399