КО ЈЕ ПРЕВОДИЛАЦ?
Кључне речи:
statut de traducteur, processus traduisant, fidélité et liberté en traduction, traducteur – ré-créateur ou co-auteur, traducteur – relais, médiateurСажетак
У овом се чланку желим позабавити централном фигуром преводилачке дјелатности, преводиоцем. Будући да се добар дио теоријске мисли занима за чин превођења, с једне, и његов „финални производ“, с друге стране, стављајући акцент на преводилачки процес, његово функционирање и циљеве, понекад се губи из вида да је превођење крајње субјективан интерпретативни чин, увјетован личним избором и укусом преводиоца. Ослањајући се како на теоријску мисао, тако и на извјесно искуство у превођењу, своје сам занимање усмјерила управо на тог „агенса“ превођења, тј. на дјелатника у процесу настајања пријевода. Како се процес превођења одвија у глави преводиоца, те како овоме припада тешки задатак поновног успостављања текста оригинала, не би га се смјело сводити на улогу обичног „релеја“ или пукога посредника.
Референце
Berman 1984: A. Berman, L’épreuve de l’étranger. Culture et traduction dans l’Allemagne romantique, Paris: Gallimard.
Larbaud 1997: V. Larbaud, Sous l’invocation de saint Jérôme, Paris: Gallimard. Lederer 1994: M. Lederer, La traduction aujourd’hui, Paris: Hachette.
La liberté en traduction. Actes du Colloque international tenu à l’E.S.I.T. les 7, 8 et 9 juin 1990, réunis par M. Lederer et F. Israel, Didier Érudition, Paris. Oseki-Dépré 1999: I. Oseki-Dépré, Théories et pratiques de la traduction littéraire, Paris: A. Colin.
Steiner 1978: G. Steiner, Après Babel. Une poétique du dire et de la traduction, Paris: A. Michel.