NIETZSCHE AND WAGNER IN TRISTAN’S AURA

Authors

  • Бранка Радовић University of Kragujevac, Faculty of Philology and Arts

Keywords:

опера, грчки мит, Нибелунзи, Тристанов мотив, музичка драма, бескрајна мелодија, хармонија, женски ликови, значење тоналитета, улога оркестра

Abstract

The paper examines the overture and the third act of the music drama “Tristan and Isolde” by Richard Wagner, written about and frequently discussed by Friedrich Nietzsche in his works. The relationship between the two artists was dominant in the cultural life of Germany during the second half of the 19th century. It evolved, underwent changes and from Nietzsche’s love towards Wagner’s music and the Wagner cult it turned into the repulsive and was subject to severe criticism. The encounter of the two artists, not only on the ideological plane, but on a theoretical, professional and musical one as well, we explored throughout the work that Nietzsche accepted as an unprecedented work of art. By concentrating on particular sections of the drama, we examined the musical expression, plot and dramaturgy, along with the orchestra role being of a particular importance to Wagner. Nietzsche’s positions are interpreted and re-examined in the context of complex relations with Wagner and contemporary findings in musicology.

Author Biography

Бранка Радовић, University of Kragujevac, Faculty of Philology and Arts

Бранка Радовић рођена је 1949. године. Дипломирала je на групи за југо-светску књижевност Филолошког факултета у Београду (1973) и музикологију на Факултету музичке уметности (1974). Магистрирала на југословенској историји музике (Музичко-сценска дела Николе Херцигоње) 1988. и докторирала на Катедри за српску књижевност Филолошког факултета у Београду 1999. (Његош и музика). Бави се научним и критичарским радом. Издала је четири књиге: Мала историја музике (1992), Отменост посртања (о Христићевој опери Сутон, 2000), као и магистарску и докторску тезу са истим насловима. Поред тога, радове из области савремене историје музике, историје опере, као и везе књижевности и музике објављивала је у нашим и страним часописима, као и у бројним зборницима са различитих скупова и симпозијума. Десет година (1989-1999) уређивала је музички часопис Про музика и двадесет година је музички критичар Политике. Ванредни је професор историје музике на ФИЛУМ -у Крагујевац.

References

Фридирих Ниче, Рођење трагедије (Рођење трагедије из духа музике), Дерета, Београд, 2001, 1.
Nikola Milošević, Psihologija znanja, Beletra, Beograd, 1990. 146.
Richard Wagner: Mes oevres, Correa, Paris, 1994, 190 (превод Б. Р.).
Henry Barraud, Les cinq grands opéras, Editions du Sueil, 1972, 132 (прев. Б.Р.).
Вагнеров спис Опера и драма данас, зборник радова, Матица Српска, Нови Сад 2006, 59-71.
Драгана Јеремић-Молнар, Александар Молнар, Мит, идеологија и мистерија у театрологији Рихарда Вагнера, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004. 72.
Ненад Туркаљ, Сто опера, Стварност, Загреб, 1964, 352.
Душевна стања Ничеа разматрају се у књизи Никола Милошевић, Психологија знања (Ничеов животни стил и др.) Белетра, Београд, 1990, 5-277.
Rihard Vagner, Opera i drama, Madlenianum, Beograd, 2003, 214-215.

Published

01-12-2018

How to Cite

Радовић, Б. (2018). NIETZSCHE AND WAGNER IN TRISTAN’S AURA. Nasleđe, 5(10), 123–134. Retrieved from http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/152