ПРЕВОЂЕЊЕ У СВЕТЛУ ПРАГМАЛИНГИВИСТИЧКИХ ПРОУЧАВАЊА: КОМУНИКАТИВНА ФУНКЦИЈА ПРЕВОЂЕЊА
Кључне речи:
традуктологија, превођење, прагматика, говорни чинови, илокуциона снага исказаСажетак
У раду настојимо сагледати превођење из перспективе прагматике и анализе дискурса, полазећи од претпоставке да се поменута активност може посматрати као аутентични комуникатвни чин. Превођење, делатност стара колико и људски род, не може се свести на пуко преношење поруке са једног језика на други. Оно обухвата неколико сложених корака који од преводиоца захтевају, пре свега, разумевање одређеног језичког израза (граматика и лексика), анализу културног, друштвеног и искуственог садржаја (контекст и намера), који се налазе у основи говорног чина и, најзад, као највећи изазов, одговарајућу транспозицију свих поменутих чинилаца у један другачији језички систем, културу и идеологију. Превод може бити веран оригиналу у погледу денотативног значења, али неће бити уверљив уколико му недостаје прагматичка еквиваленција.
Референце
Horn, Luarence R. y Gregory Ward, eds. (2004): The Handbook of Pragmatics. Oxford, Blackwell.
Hurtado Albir, Amparo (2001): Traducción y Traductología, Madrid, Cátedra.
Levinson, Stephen C. (1979): Pragmática, Teide, Barcelona.
López Guix, Juan Gabriel y Minett Wilkinson, J. (2006): Manual de traducción, Gedisa, Barcelona.
Portolés, José (2004): Pragmática para hispanistas, Madrid, Síntesis.
Reyes Graciela (1984): La polifonía textual, Madrid, Gredos.
Reyes Graciela (1993): Los procedimientos de cita: estilo directo y estilo indirecto, Madrid, Arco/Libros.
