ПОЈАМ ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТИ
Кључне речи:
интертекстуалност, метатекстуалност, прототекст, подтекст, преображај, коауторствоСажетак
Циљ рада представља анализу генезе, природе и функције процеса интертекстуалности. Анализа ће се кретати у два правца: 1) у дијахронијској димензији - од првих теорија интертекстуалности, до поетике постмодернизма; 2) у синхронијској димензији - у вишеслојној комуникацији између аутора, читаоца (коаутора) и текста у непрестаном семантичком преображају. У овом контексту посматрамо шире схватање интертекстуалности, по коме сваки текст представља интертекст, као и уже схватање, које прецизира стварање интертекстуалних веза посредством ' сигнала' у тексту, у смислу експлицитног или имплицитног упућивања на други текст у дијалогу са читаоцем. Дакле, док је шире схватање интертекстуалности погодније за дескрипцију опште парадигме, уже схватање интертекстуалности има прецизнију функцију у анализи конкретних интертекстуалних аспеката у књижевноуметничком делу.
Референце
Бамбураћ 2003: N. M. Bamburać, Retorika tekstualnosti, Sarajevo: Buybook.
Бахтин 1995: М. Бахтин, „Поводом естетике речи“, превела Злата Коцић, Београд: Књижевна критика, год. 26, Београд, 5-20.
Бити 1987: V. Biti, Interes pripovjednog teksta, Zagreb: Nacionalna i sveučilišna biblioteka.
Бројх 1985: U. Broich, Manfred Finster, Intertextualität: Formen, Funktionen, anglistische Fallstudien, Tübingen.
Глушчевић, Зоран. „Милорад Павић између модерне и постмодерне, пројекат „Растко“, http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/knjiz_portret/12_ pkp_gluscevic.html, 21. 8. 2010.
Делић 1995: Јован Делић, Књижевни погледи Данила Киша, Београд: Просвета.
Дерида 1979: Jacques Derrida: „Living On: Border lines“, in: Deconstruction and Criticism, Ed. Harold Bloom, New York: Seabury Press.
Еко 1965: U. Eko, Otvoreno djelo, preveo sa italijanskog Nika Milićević, Sarajevo:Veselin Masleša.
Еко 2004: U. Eko, Kod, prevela Mirjana Đukić–Vlahović, Beograd: Narodna knjiga, Alfa.
Женет 1985: Ж. Женет, Фигуре, Београд: Вук Караџић.
Илић 2006: Д. Илић, „Кратак увод у теорију пародије", Нови Сад: Летопис Матице срп ске, , мај, књ. 47, св. 5, Нови Сад, 836-852.
Јерков 1990: А. Јерков, Нова текстуалност. Поговор Сабраним делима Милорада Павића, у књизи Анахорет у Њујорку у оквиру Сабраних дела Милорада Павића, Београд: Просвета.
Кристева 1969: J. Kristeva, Sèméiotikè: recherches pour une sémanalyse, Paris: Éditions du Seuil.
Константиновић 2002: З. Константиновић, Интертекстуална компарати стика, Београд: Народна књига, Алфа.
Kulavkova, Katica. Intertextual options and modifications, translated from Macedonian by Zoran Anchevski, www.kulavkova.com, 14. 5. 2010.
Павличић 1993: P. Pavličić, „Čemu služi autoreferencijalnost?“, u: Intertekstualnost i autoreferencijalnost, ur. Dubravka Tolić Oraić, Viktor Žmegač, Zagreb: Zavod za znanost o književnosti Filozofskoga fakulteta Svuečilišta u Zagrebu.
Плет 1991: H. Plett, Intertextuality, Berlin: Walter de Gruyter.
Пфистер 1991: M. Pfister, „How postmodern is intertextuality?“ In: H. F. Plett, Intertextuality, Berlin: Walter de Gruyter and Company.
Речник књижевних термина 1985: главни и одговорни уредник Драгиша Живковић, Београд: Нолит.
Рифатер 1984: M. Riffaterre, „Intertextual representation: On mimesis as interpretive discours“, Critical inquiry 11, Chicago: University of Chicago Press.
Стојановић 2004: М. Стојановић, „Интертекстуалност и цитатност као књижевни поступци“, у: Књижевне теорије 20. века, Београд: Институт за књижевност и уметност, 213–229.
Толић-Ораић 1990: D. Tolić-Oraić, Teorija citatnosti, Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
Хачион 1996: L. Hačion, Poetika postmodernizma, preveli Vladimir Gvozden i Ljubica Stanković, Novi Sad: Svetovi.
Цурбруг 1984: N. Zurbrugg, „Burroughs, Barts, and the Limits of intertextuality“, Review of contemporary Fiction, London: Dalkey archive press, 41, London, 86–107.
Шиц 1971: A. Schütz: Das problem der Relevanz, Frankfurt: Suhrkamp. Шуваковић 1995: М. Шуваковић, Постмодерна, Београд: Народна књига.