КЊИЖЕВНОСТ И МЕЛАНХОЛИЈА: ФРАНЦУСКИ ПИСЦИ У АНДРИЋЕВИМ БЕЛЕЖНИЦАМА
Кључне речи:
mélancolie, amour, génie, création, sensualisme, déterminismeСажетак
У раду се испитује тема меланхолије у оним видовима у којима се она појављује у делима француских писаца чије је одломке Иво Андрић унео у своје бележнице. Ти писци су Дидро, који пише да је меланхолија продрла у његову душу и да ју је немогуће одатле истерати, Нервал чија „звездана лира“ носи „црно сунце Меланхолије“, Стендал чији је Октав, главни јунак романа Арманса, меланхолични сањар који скрива неку болну тајну, Флобер који је „преплављен мрачном сетом“ и Леон Блоа који је „тужан по природи“. То одговара душевним стањима описаним у неким делима Иве Андрића који каже да „зле мисли и црне слутње једног меланхолика имају своју страшну тачност“.
Фрагменти о меланхолији, коју психоанализа сматра патолошком реакцијом на губитак предмета љубави, укључују се у мисаони систем самога Андрића и појављују се као израз његове властите меланхолије коју је он успео да одагна својим радом (дипломатска служба) и, нарочито, писањем које претвара осећање празнине и губитка у књижевну грађу, а жељу за апсолутом у трагање за стилским савршенством. Сви ови писци, као и сам Андрић, повезују меланхолију са креативношћу и укључују се у ону традицију која води порекло од псеудо-Аристотелових Problemata, а чији је најчувенији израз Дирерова Меланхолија. Извлачећи меланхолију из области патологије, они је посматрају као гранично стање људске природе које омогућава да се открију тајне света и истина о човеку и као извор мисли и уметничког стварања.
Референце
Andrić 1986: I. Andrić, Ex Ponto, Nemiri, Lirika, Beograd: Udruženi izdavači. Andrić 1994: I. Andrić, Pisac govori svojim delom, Beograd: BIGZ – Srpska književna zadruga.
Andritch 1997: I. Andritch, Signes au bord du chemin, Lausanne: L’Age d’Homme.
Balzac 1942-1950: H.de Balzac, Lettres à l’Étrangère, I-III, Paris: Calman-Lévy.
Béguin 1948: A. Béguin, Léon Bloy. Mystique de la douleur, Paris: Éd. Labergerie.
Bloy 1953: L. Bloy, Le Désespéré, Paris: Mercure de France.
Bloy 1956: L. Bloy, Journal de Léon Bloy. Le Mendiant ingrat, Paris: Mercure de France.
Bloy 1963: L. Bloy, Journal de Léon Bloy. Quatre ans de captivité à Cochons-sur-Marne. L’Invendable, Paris: Mercure de France.
Delon 1987: M. Delon, Les ombres du siècle des lumières, Magazine Littéraire, 244, juillet-août.
Diderot, d’Alembert 1778: D. Diderot, J. d’Alembert, Encyclopédie, ou dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers, Genève: Éd. de Genève.
Diderot 1938: D. Diderot, Lettres à Sophie Volland, I-II, Paris: Gallimard. Diderot 1981: D. Diderot, Oeuvres romanesques, Paris: Éd. Garnier Frères,.. Diderot 1994: D. Diderot, Réfutation suivie de l’ouvrage d’Helvétius intitulé l’Homme, in: Œuvres: philosophie, (éd. Laurent Versini), I, Paris: Laffont. Flaubert, G., Correspondance, I-IV, Paris, http://flaubert.univ-rouen.fr/corres-pondance/conard/accueil.html).
Gide 1948: A. Gide, Journal. 1889-1939, Paris: Gallimard, bibliothèque de la Pléiade.
Hamer 2009: E. Hamer, Unutarnji mrak. Esej o melanholiji, Beograd: Geopoetika.
Hersant 2005: Y. Hersant, Mélancolies, Paris: Robert Laffont.
Jandric 1982: Lj.Andrić, Sa Ivom Andrićem, Sarajevo: Veselin Masleša. Kristeva 1987: J. Kristeva, Soleil noir. Dépression et mélancolie, Paris: Gallimard.
Marie 1955: A. Marie Gérard de Nerval: le poète et l’homme; d’après les documents inédits, Paris: Hachette.
Melançon 1996: Benoît Melançon, Diderot épistolier, contribution à une poétique de la lettre familière de XVIIIe siècle, Montréal: Fides.
Montaigne 1965: M. de Montaigne, Essais, Paris: PUF.
Nerval 1956: G. de Nerval, Oeuvres, II, Paris: Gallimard.
Novaković 1997: J. Novaković, Ivo Andrić et Gérard de Nerval, in: Filološki pregled, XXIV, 1-2, 19-32.
Novaković 1998: J. Novaković, Floberova prepiska u ogledalu Andrićevih zapisa, Filološki pregled, XXV, 2, 23-39.
Novaković 1999: J. Novaković, Un lecteur inconnu de Bloy: Ivo Andrić, in: Léon Bloy. 4. Un siècle de réception, Paris: Minard, 287-308.
Novaković 2008: J. Novaković, Ivo Andrić, lecteur du Désespéré, in: Léon Bloy 8. Sur «Le Désespéré», Dossier 2, Caen: Lettres modernes Minard, 149-162.
Novaković 2009: J. Novaković, Une forme particulière de l’intertextualité: la littérature française dans les cahiers de notes d’Ivo Andrić, in: Filološki pregled, XXXVI, 2, 19-30.
Roves 1926: J. Roves, Bréviaire stendhalien, Paris: Éditions du Siècle.