ТРАУМА, СВЕДОЧЕЊЕ И ДЕМИСТИФИКАЦИЈА – ИСКУСТВА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА: БАРБИС И МАЛАПАРТЕ
Кључне речи:
guerre, trauma, récit, écrivain, témoignage, démystificationСажетак
Циљ овог рада је да истражи наглашену потребу за сведочењем присутну код аутора учесника у рату која се, у њиховом случају, доживљава као морални императив, као и њихову потребу да преживљену ратну трауму транспонују у причу, у покушају да је рационализују и на тај начин неутралишу. Резултати истраживања ће показати да је питање сведочења и ратне трауме, које посебно добија на значају после искуства Холокауста, први пут било постављено већ након Првог светског рата, што се види у критичким делима Жана Нортона Криа. Будући да ће наведене теме бити разматране на делима: Oгањ, Aнрија Барбиса и Живео Кобарид! Побуна светих проклетника, Kурциа Малапартеа, у раду ће бити коришћени аналитичко-синтетички методолошки поступци, компаративна метода, као и психоаналитичка критика. Рад наводи на закључак да за писце који су преживели рат писање представља својеврсно сведочење и има вредност терапеутског поступка.
Референце
Cru 1929: J. N. Cru, Témoins, Nancy: Presses Universitaires.
Felman and Laub 1992: Sh. Felman and D. Laub, Testimony crises of witnessing in literature, psychoanalysis and history, London: Routledge.
Malaparte 1981: C. Malaparte, Viva Caporetto! La rivolta dei santi maledetti, Milano: Arnoldo Mondadori Editore.
Parent 2006: A. M. Parent, Trauma, témoignage et récit. La déroute du sens, Protée, volume 34, Chicoutimi: Université du Québec, n. 2-3, 113-125.
Suleiman 1998: S. R. Suleiman, Exile and creativity, Signposts, travelers, outsiders, backward glances, London: Duke University Press.
Барико 2007: А. Барико, Ова прича, Београд: Паидеиа.
Франкл 1987: В. Франкл, Нечујан вапај за смислом, Загреб: Напријед. Франкл 1994: В. Франкл, Зашто се нисте убили: тражење смисла живота, Београд: Жарко Албуљ.