НЕСВЕСНА ПРЕИНАЧЕЊА У ПРЕВОЂЕЊУ

Аутори

  • Ирена Кристева Универзитет "Свети Климент Охридски" у Софији, Факултет за класичну и модерну филологију

Кључне речи:

déformations, erreurs, inconscient, psychanalyse, traduction

Сажетак

Циљ овога чланка је да проучи сложене односе превођења и психоанализе, будући да су и једно и друго повезани са несвесним.
Три нивоа анализе теже да одговоре на низ питања, наиме: да ли је психоанализа у стању да пружи прихватљиво објашњење за поједине несхватљиве појаве примећене у преводилачкој пракси? Може ли она утицати на преводиоце да избегну одређени тип грешака? Да ли теорија превођења уме да расветли природу „онога недокучивог“ што обезбеђује успех превода? И да, самим тим, допринесе стварању добрих превода?
Изложена разматрања и аргументи, ослањајући се на примере преиначења преузетих из преводилачке праксе ауторке чланка, омогућавају да се претпостави да психоанализа може да подржи напретке теорије превођења у смислу спознавања граница свог предмета, као и да се размотри тумачење снова и омашки као потенцијални кључ декодирања значења. Поврх тога, разматрање утицаја несвесног могло би да смањи, између осталог, грешке у превођењу и да предупреди појаву појединих преиначења.

Author Biography

Ирена Кристева, Универзитет "Свети Климент Охридски" у Софији, Факултет за класичну и модерну филологију

Irène Kristeva st professeure associée auprès du Département d’études romanes à la Faculté des Lettres classiques et modernes de l’Université de Sofia. Elle y enseigne la Théorie de la traduction et la Littérature française contemporaine. Titulaire d’un doctorat de Sémiologie du Texte et de l’Image, délivré par l’Université de Paris 7, elle est l’auteur notamment de Pascal Quignard: la fascination du fragmentaire (L’Harmattan, 2008) et Pour comprendre la traduction (L’Harmattan, 2009). Quelques études et articles traductologiques récents: «De la pulsion de traduire aux limites de l’interprétation» (2008); «(Po)éthique de la traduction», «Perspectives herméneutiques de la traduction», «Walter Benjamin: traduction et pluralité linguistique» (2009); «Jacques Derrida: la catastrophe de Babel», «Herméneutique de la traduction», «L’éthos du traducteur» (2010). Traductrice du français et de l’italien, elle a traduit et supervisé, entre autres, des œuvres de Leopardi, Pascal, Quignard, Bourdieu, Bobbio, Deleuze, Derrida, Eco, Foucault, Ricœur. Auditrice libre de l’association Espace Analytique.

Референце

Berman 1984: A. Berman, L’épreuve de l’étranger, Paris: Gallimard.
Berman 1999: A. Berman, La traduction et la lettre ou l’auberge du lointain, Paris: Le Seuil.
Bourdieu 1998: P. Bourdieu, La domination masculine, Paris: Le Seuil. Бурдийо 2002: П. Бурдийо, Мъжкото господство, прев. Ирена Кръстева, София: ЛИК.
Derrida 1998: J. Derrida, Psyché: Inventions de l’autre, Paris: Galilée.
Eco 1985: U. Eco, Lector in fabula ou de la coopération interprétative dans les textes narratifs, Paris: Grasset.
Eco 2001: U. Eco, Experiences in translation, Toronto: University of Toronto Press.
Freud 1900: S. Freud, Die Traumdeutung, Leipzig & Vienna: Franz Deuticke. Freud 1904 (2004): S. Freud, Psychopathologie de la vie quotidienne, Paris: Petite Bibliothèque Payot.
Freud 1905 (1992): S. Freud, Le mot d’esprit et sa relation à l’inconscient, Paris: Gallimard.
Klossowski 1993: P. Klossowski, Préface à la traduction de l’Énéide, Paris: André Dimanche.
Kristeva 2008: I. Kristeva, De la pulsion de traduire aux limites de l’interprétation, in L’homme dans le texte, (dirigé par D. Mantchéva et R. Kountchéva), Sofia: Presses Universitaire «Saint Clément d’Ohrid», 390-398.
Lacan 1975: J. Lacan, Le séminaire. Livre XX. Encore, Paris: Le Seuil.
Lacan 1994: J. Lacan, Le séminaire. Livre IV. La relation d’objet, Paris: Le Seuil. Lacan 1998: J. Lacan, Le séminaire. Livre IV. Les formations de l’inconscient, Paris: Le Seuil.
Meschonnic 1999: H. Meschonnic, Poétique du traduire, Paris: Verdier. Quignard 1996: P. Quignard, Le sexe et l’effroi, Paris: Gallimard (Киняр 2000: П. Киняр, Секс и ужас, прев. Ирена Кръстева, София: ЛИК)
This, Thèves 1982: B. This, P. Thèves, Comment peuton traduire Hafiz… ou Freud ?, Meta: journal des traducteurs, 27/1, Montréal: Les Presses de l’Université de Montréal, 37-59.
Vanier 1996: A. Vanier, Éléments d’introduction à la psychanalyse, Paris: Nathan.

Објављено

30.11.2011

Како цитирати

Кристева, И. (2011). НЕСВЕСНА ПРЕИНАЧЕЊА У ПРЕВОЂЕЊУ. Наслеђе, 8(19), 373–382. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/400