О ДНЕВНИКУ БОРАВКА КАО ОГЛЕДАЛУ У УЧЕЊУ СТРАНОГ ЈЕЗИКА
Кључне речи:
compréhension, socialisation langagière, usage, pragmatismeСажетак
У овом чланку, бавићемо се начином на који нефранкофони студенти (студенткиње), који живе и студирају у Лозани, франкофоном граду, говоре о својим тешкоћама да разумеју и да дају смисао културним изразима или искуствима које сусрећу у свакодневном животу. Ослањајући се на њихове речи, покушаћемо да окарактеришемо и дефинишемо шта представљају изрази „разумем“ и „не разумем“ када их изговори странац на неком језику и у некој култури. Показаћемо да је разумевање дијалошки или интеракцијски процес, да је започето обраћањем (у овом случају предавачу) и да увлачи примаоца у процес, наводећи га да другим очима гледа на културу којој припада.
У другом делу, видећемо да неразумевање може бити схваћено као неприпадање једној језичкој заједници.
У трећем делу, видећемо да предавач нема транспарентно разумевање сопствене језичке заједнице, и да, ако је он медијатор који помаже студенту (студенткињи) да буде схваћен, и он сам може нешто научити о свом сопственом језику и, следствено томе, о самоме себи.
Чињенице на које ћемо се ослонити произашле су из писане активности (писање запажања) повезане са дневником боравка коју је предложио предавач француског као страног језика.
Референце
De Gaulejac 2009: V. de Gaulejac, Qui est «je»?, Paris: Le Seuil.
Huot & Schmidt 1996: D. Huot, & R. Schmidt, Conscience et activité métalinguistique, quelques points de rencontre, in: Acquisition et Interaction en Langue Étrangère, 8, 89-128.
Krashen 1985: S. Krashen, The Input Hypothesis: Issues and Implications, London: Longman.
Norton 1995: B. Norton, Social identity, investment, and language learning, in: TESOL Quarterly, 29, 9-31.
Péris 2009: E. M. Péris, L’éducation pour l’autonomie: un nouveau modèle d’enseignement ? in: P. Liria & L. Lacan, L’approche actionnelle dans l’enseignement des langues: Onze Articles Pour Mieux Comprendre Et Faire Le Point, Barcelone: Difusión – centre de recherche et de publication de langues – Maison des langues, 101-118.
Puren 2002: C. Puren, Perspectives actionnelles et perspectives culturelles en didactique des langues-cultures: vers une perspective coactionnelle – co-culturelle, in: Les langues modernes, 96, 55-71.
Puren 2009: C. Puren, La nouvelle perspective actionnelle et ses implications sur la conception des manuels de langue, in: L’approche actionnelle dans l’enseignement des langues: Onze Articles Pour Mieux Comprendre Et Faire Le Point, Barcelone: Difusión – centre de recherche et de publication de langues – Maison des langues, 119-137.
Shusterman 2010: R. Shusterman, What Pragmatism means to me, in: Revue française d’études américaines, 124, 59-65.