A RESPITE FROM HISTORICISM: ON A HORIZON OF A POTENTIAL (MIS)UNDERSTANDING

Authors

  • Јасмина А. Теодоровић University of Kragujevac, Faculty of Philology and Arts

Keywords:

Ниче, историја, индивидуални живот, херменеутички хоризонт, израз, тумачење, разумевање, деконструкција, језик, мишљење

Abstract

The paper deals with Nietzsche’s insights into the concepts of history in terms of his explicit criticism regarding the institution of a collective consciousness implying its abstract mode of (self)establishment, whereby individual life is disregarded. Nietzsche’s memento vivere is further to be associated with those hermeneutical horizons evoking the need for life itself inscribed into a work of art which is to be interpreted in the light of artistic and historical phenomena directed towards the act of a creative understanding of expression, deeply rooted in the human unconscious itself, thus calling for its fulfillment in terms of its own self-expression through the process of interpretation as a process of a contextually produced meaning. The deconstructive turn within the classical hierarchy thought / language - language / thought, precisely indicates the unattainable position held by universalistic concepts of meaning, as well as those concepts claiming the absolute truth in the interpretation of both, a work of art and historical tenets. Thus, the affirmation of life, art and poetry, as creative processes, represents the only possible denouement within the Dearridean theory promoting no final outcome in grasping the overall horizon of a (literary) text.

Author Biography

Јасмина А. Теодоровић, University of Kragujevac, Faculty of Philology and Arts

Јасмина Теодоровић рођена је 1973. године у Крагујевцу. Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 1998. године. Од 1999. до 2002. била је запослена као лектор за енглески језик на Филолошком факултету у Београду (Наставно одељење у Крагујевц). Од 2002. запослена је као лектор за енглески језик на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Докторске студије из књижевности на Филолошко-уметничком факултету уписала је 2008. Учествовала је на више међународних и домаћих научних скупова, ангажована као преводилац научног часописа Наслеђе и аутор је више научних и стручних чланака из области лингвистике, науке о превођењу и науке о књижевности, као и практикума Focus on Language: А Workbook for Students Majoring in English за студенте треће године студијске групе Енглески језик и књижевност. Области интересовања: наука о књижевности, наука о превођењу. Живи у Крагујевцу.

References

1. Дерида, Ж., Уликс грамофон, Рад, Београд, 1987, (превод: Александра Манчић Милић).
2. Густав К. Ј., Архетипови и развој личности, Просвета, Београд, 2006, (приредио: Жарко Требјешанин).
3. Ниче, Ф., О користи и штети историје за живот, Светови, Нови Сад, 2001, (превод: Милан Табаковић).
4. Павић, Ж. (ур.), Филозофијска херменеутика: XX стољеће у Њемачкој, Studia Croatica, Загреб, 1998, (превод: Томислав Брацановић, етал.).
5. http://borislavpekic.blogspot.com/2007/11/odmor-od-istorije.html
6. White, H., Metahistory: The Historical Imagination in Nineteen-Century Europe, The Johns Hopkins University Press, Baltimor and London, 1973.

Published

10-21-2009

How to Cite

Теодоровић, Ј. А. (2009). A RESPITE FROM HISTORICISM: ON A HORIZON OF A POTENTIAL (MIS)UNDERSTANDING. Nasleđe, 6(13), 35–43. Retrieved from http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/188

Most read articles by the same author(s)