THE CROATIAN NATIONAL REVIVAL MOVEMENT (“THE ILLYRIAN MOVEMENT”) AND THE QUESTION OF LANGUAGE IN THE PHASE FROM 1830 TO 1841
Keywords:
illyrian movement, croatian languageAbstract
This paper explores the phenomenon of group identity being identified by a language, as applied by the leadership of the Croatian Illyrian Movement (1830 1847) in its first phase, up to the year 1841. The main purpose of this paper is to present the main streams of the linguistic policy of the ideological leaders of the Movement until 1841. The crucial officially promoted aim of the Movement’s program, up to 1841, was: to uphold the Croat historical and national rights against the threat of Hungarization. The leadership of the Movement promoted the shtokavian dialect as the Croatian national literary language, but this caused adverse reactions amongst the Serbs, who then distanced themselves from the Movement, seeing it as ideological framework for the making of a Greater Croatia.
References
D. Pavličević. Povijest Hrvatske. Drugo, izmijenjeno i prošireno izdanje. – Zagreb, 2000,
Izabrani politički spisi. – Zagreb, 1999.
M. Gross. Povijest pravaške ideologije. – Zagreb, 1973.
П. Милосављевић. Срби и њихов језик. – Приштина, 1997.
J. Šidak and coauthors. Hrvatski narodni preporod, t. I. – Zagreb, 1965.
B.Šulek. Hrvatski ustav. – Zagreb, 1883.
V. Dedijer. History of Yugoslavia. – New York, 1975.
B. Jelavich. History of the Balkans: Eighteenth and Nineteenth Centuries. – Cambridge, 1983.
Б. Брборић. O језичком расколу. Социолингвистички огледи I. – Београд, 2000.
Б. Брборић. С језика на језик. Социолингвистички огледи II. – Београд, 2001.
A. Schmaus. “Vincentius Priboevius”, Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. – 1953.
M. Orbini. Kraljevstvo Slovena. – Beograd, 1968.
Eq. Pavlus Ritter [Pavao Riter Vitezović]. Croatia rediviva; regnante Leopoldo Magno Caesare. –Zagreb, 1700.
J. Šidak. „Počeci političke misli u Hrvata – J. Križanić i P. Riter Vitezović”, Naše teme, № 16. – 1972.
T. Eekman, A. Kadić (eds.). Juraj Križanić (1618–1683) : Russophile and Ecumenic Visionary. – The Hague, 1976.
Lj. Gaj. „Horvatov Szloga y Zjedinjenye”, Danicza Horvatska, Slavonska y Dalmatinzka. – Januauary 7th, 1835.
J. Fine. The Early Medieval Balkans. A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. – Ann Arbor, 1994.
V. Štefanić. „Tisuću i sto godina od moravske misije”, Slovo, № XIII. – 1963.
М. Јовић. Срби пре Срба. – Краљево, 2002.
J. Бајић. Блажени Јероним, Солинска црква и Србо-Далмати. – Шабац, 2003.
Б. Брборић. С језика на језик. Социоиолингвистички огледи II. – Београд, 2001.
M. Решетар. Aнтологија дубровачке лирике. – Београд, 1894.
М. Решетар. „Најстарији дубровачки говор”, Годишњак Српске краљевске академије, № 50. – Београд, 1940.
M. Rešetar. “Die Ragusanischen Urkunden des XIII–XV. Jahrhunderts”, Archiv für slawische Philologie, XVI Jahrgang. – Wien, 1891;
Д. Руварац. Ево, шта сте нам криви! – Земун, 1895.
Д. Обрадовић. „Писмо Харалампију”, Живот и прикљученија. – Н Нови Сад, 1783.
P. J. Šafařik. Slowansky narodopis. – Praha, 1842.
P. J. Šafařik. Serbische Lesekörner. – Pest,1833.
P. J. Šafařik. Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten. –Buda, 1826.
J. Dobrovský. Geschichte der böhmische Sprache und Literatur. – Wien, 1792/1818.
J. Kopitar. Serbica. – Beograd, 1984.
J. Kopitar. „Patriotske fantazije jednog Slovena”, Vaterländische Bläter. – 1810.
F. Miklošič. “Serb hrvatisch”, Vergleichende Gramatik der slawischen Sprachen. – Wien, 1852/1879.
A. Петровић. „Шта смо ми, шта ћемо бити, како ћемо се звати?”, Српски народни лист, № 24, 25, 26. – 1839.
Ђ. Н Николајевић. Српски споменици. – Београд, 1840.
P. E. Ritter. Anagrammaton, sive Laurus auxiliatoribus Ungariae liber secundus. – Vienna, 1689.
Regnante Leopoldo Magno Caesare. – Zagreb, 1700.
P. R. Vitezović. Mappa Generalis Regni Croatiae Totius. Limitibus suis Antiquis, videlicet, a Ludovici, Regis Hungariae, Diplomatibus, comprobatis, determinati, 1:550 000 (drawing in), 69,4 x 46,4 cm. – Croatian State Archives, Cartographic Collection, D I. – Zagreb,1699.
Regnante Leopoldo Magno Caesare. – Zagreb, 1700.
P. Ritter.Stemmatographia, sive Armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio. – Vienna, 1701.
P. Ritter. Croatia rediviva:: Regnante Leopoldo Magno Caesare. – Zagreb, 1700.
P. Ritter. Stemmatographia, sive Armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio. – Vienna, Identity: Heraldry and the Growth of National Ideologies Among the South Slavs”, Ethnic Studies, vol. 10. – 1993.