ХРВАТСКИ НАЦИОИОНАЛНИ ПОКРЕТ (ИЛИРСКИ ПОКРЕТ) И ПИТАЊЕ ЈЕЗИКА У ФАЗИ ОД 1830. ДО 1841.

Аутори

  • Владислав Б. Сотировић Универзитет у Вилњусу, Филолошки факултет

Кључне речи:

илирски покрет, хрватски језик

Сажетак

Овај рад истражује феномен примене језичке идентификације групне припададности у случају како су га примениле вође хрватског Илирског покрета (1830-1847) у његовој првој фази до 1841. Главни циљ чланка је да прикаже главне токове језичке политике идеоеолошких вођа Покрета до 1841. Основни званични програмски циљеви Покрета (који су зацртани до 1841) били су поштовање хрватских повијесних и нациналних права у циљу пружања ефикасне одбране од мађаризације. Вођство Покрета је промовисало штокавско наречје за књижевни језик свих Хрвата што је изазвало негативне реакције код Срба који су се удаљили од Покрета видећи у њему идеоеолошки оквир за спровођење великохрватске државне идеоеологије.

Author Biography

Владислав Б. Сотировић, Универзитет у Вилњусу, Филолошки факултет

Владислав Б. Сотировић рођен је 1967. године у Крагујевцу где је завршио основну и средњу школу (Крагујевачку гимназију). Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду на групи за историју са темом: „Фортификације и урбана топографија Београда крајем средњег века (1404–1521)”. Од 1992. до 1995. ради као професор историје у Београду. Од 1995. до 1997. похађа постдипломске студије на Централноевропском универзитету у Будимпешти где брани два магистарска рада („Стварање Југославије 1914–1918.” и „Односи између Југословенског комитета у Лондону, Националног одбора у Загребу и Краљевске Владе Србије за време  процеса стварања Југославије”) на групи за историју и групи за студије Југоисточне Европе. Две године (1996–1997) ради као научни истраживач на међународном пројекту Универзитета у Мелбурну чији су резултати штампани у виду књиге: Посткомунистичка демократизација у издању Универзитета у Кембриџу. 1998. ради као предавач и научни истраживач на Катедри за словенску филологију Филолошког факултета Универзитета у Вилњусу (Литванија) где предаје историју југословенских народа. Током 1999. и 2000. ради у Архиву за отворено друштво Централноевропског универзитета у Будимпешти, а од септембра 2000. као предавач и научни истраживач на Катедри за словенску филологију Филолошког факултета и Катедри за историју теорија и култура Историјског факултета Универзитета у Вилњусу (до 2006), где предаје предмете из области јужнословенске социолингвистике, српске филологије и језика и југословенске, балканске и централноевропске историје. Јуна 2002. је докторирао на Филолошком факултету Универзитета у Вилњусу са дисертацијом: „Лингвистички модел дефинисања српске нације Вука Стефановића Караџића и пројекат Илије Гарашанина о стварању лингвистички одређене државе Срба”. На истом факултету ради као доцент од 2005. До сада је објавио више од десет научних чланака из области српске, југословенске и балканске филологије, социолингвистике, етнологије, национализма и историје. Учесник је више међународних конференција посвећених југословенској историји, социолингвистици и национализму, а нарочито распаду бивше Југославије.

Референце

I. Perić. Povijest Hrvata – Zagreb, 1997.
D. Pavličević. Povijest Hrvatske. Drugo, izmijenjeno i prošireno izdanje. – Zagreb, 2000,
Izabrani politički spisi. – Zagreb, 1999.
M. Gross. Povijest pravaške ideologije. – Zagreb, 1973.
П. Милосављевић. Срби и њихов језик. – Приштина, 1997.
J. Šidak and coauthors. Hrvatski narodni preporod, t. I. – Zagreb, 1965.
B.Šulek. Hrvatski ustav. – Zagreb, 1883.
V. Dedijer. History of Yugoslavia. – New York, 1975.
B. Jelavich. History of the Balkans: Eighteenth and Nineteenth Centuries. – Cambridge, 1983.
Б. Брборић. O језичком расколу. Социолингвистички огледи I. – Београд, 2000.
Б. Брборић. С језика на језик. Социолингвистички огледи II. – Београд, 2001.
A. Schmaus. “Vincentius Priboevius”, Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. – 1953.
M. Orbini. Kraljevstvo Slovena. – Beograd, 1968.
Eq. Pavlus Ritter [Pavao Riter Vitezović]. Croatia rediviva; regnante Leopoldo Magno Caesare. –Zagreb, 1700.
J. Šidak. „Počeci političke misli u Hrvata – J. Križanić i P. Riter Vitezović”, Naše teme, № 16. – 1972.
T. Eekman, A. Kadić (eds.). Juraj Križanić (1618–1683) : Russophile and Ecumenic Visionary. – The Hague, 1976.
Lj. Gaj. „Horvatov Szloga y Zjedinjenye”, Danicza Horvatska, Slavonska y Dalmatinzka. – Januauary 7th, 1835.
J. Fine. The Early Medieval Balkans. A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. – Ann Arbor, 1994.
V. Štefanić. „Tisuću i sto godina od moravske misije”, Slovo, № XIII. – 1963.
М. Јовић. Срби пре Срба. – Краљево, 2002.
J. Бајић. Блажени Јероним, Солинска црква и Србо-Далмати. – Шабац, 2003.
Б. Брборић. С језика на језик. Социоиолингвистички огледи II. – Београд, 2001.
M. Решетар. Aнтологија дубровачке лирике. – Београд, 1894.
М. Решетар. „Најстарији дубровачки говор”, Годишњак Српске краљевске академије, № 50. – Београд, 1940.
M. Rešetar. “Die Ragusanischen Urkunden des XIII–XV. Jahrhunderts”, Archiv für slawische Philologie, XVI Jahrgang. – Wien, 1891;
Д. Руварац. Ево, шта сте нам криви! – Земун, 1895.
Д. Обрадовић. „Писмо Харалампију”, Живот и прикљученија. – Н Нови Сад, 1783.
P. J. Šafařik. Slowansky narodopis. – Praha, 1842.
P. J. Šafařik. Serbische Lesekörner. – Pest,1833.
P. J. Šafařik. Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten. –Buda, 1826.
J. Dobrovský. Geschichte der böhmische Sprache und Literatur. – Wien, 1792/1818.
J. Kopitar. Serbica. – Beograd, 1984.
J. Kopitar. „Patriotske fantazije jednog Slovena”, Vaterländische Bläter. – 1810.
F. Miklošič. “Serb hrvatisch”, Vergleichende Gramatik der slawischen Sprachen. – Wien, 1852/1879.
A. Петровић. „Шта смо ми, шта ћемо бити, како ћемо се звати?”, Српски народни лист, № 24, 25, 26. – 1839.
Ђ. Н Николајевић. Српски споменици. – Београд, 1840.
P. E. Ritter. Anagrammaton, sive Laurus auxiliatoribus Ungariae liber secundus. – Vienna, 1689.
Regnante Leopoldo Magno Caesare. – Zagreb, 1700.
P. R. Vitezović. Mappa Generalis Regni Croatiae Totius. Limitibus suis Antiquis, videlicet, a Ludovici, Regis Hungariae, Diplomatibus, comprobatis, determinati, 1:550 000 (drawing in), 69,4 x 46,4 cm. – Croatian State Archives, Cartographic Collection, D I. – Zagreb,1699.
Regnante Leopoldo Magno Caesare. – Zagreb, 1700.
P. Ritter.Stemmatographia, sive Armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio. – Vienna, 1701.
P. Ritter. Croatia rediviva:: Regnante Leopoldo Magno Caesare. – Zagreb, 1700.
P. Ritter. Stemmatographia, sive Armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio. – Vienna, Identity: Heraldry and the Growth of National Ideologies Among the South Slavs”, Ethnic Studies, vol. 10. – 1993.
Nasledje br. 4

Downloads

Објављено

30.06.2006

Како цитирати

Сотировић, В. Б. (2006). ХРВАТСКИ НАЦИОИОНАЛНИ ПОКРЕТ (ИЛИРСКИ ПОКРЕТ) И ПИТАЊЕ ЈЕЗИКА У ФАЗИ ОД 1830. ДО 1841. Наслеђе, 3(4), 101–116. преузето од http://nasledje.kg.ac.rs/index.php/nasledje/article/view/48

Bрој часописа

Год. 3 Бр. 4 (2006): Наслеђе - Часопис за књижевност, уметност и културу

Секција

Студије